EU neće prepustiti Balkan Rusiji

Najavljujući ovu konferenciju iz Berlina i Brisela stižu istovjetne poruke. Portparol njemačke vlade, Štefen Zibert, naglašava važnost razgovora o „otvoremenim pitanjima „ u regionu i davanje „novog impulsa“ za njihovo rješavanje:

„To se posebno odnosi na jačanje i podršku saradnji u regionu kao i na približavanje Uniji, ekonomsko, političko, ali i u oblasti vladavine prava. Njemačka stoji iza obećanja da postoji evropska perspektiva zapadnog Balkana“, navodi Zibert. Brisel, sa svoje strane, „pozdravlja inicijativu Angele Merkel“ i ponavlja da su regionalna saradnja i upravljanje ekonomijom „ključni faktori“ procesa proširenja:

„Biće to prilika za razgovore o prioritetima kao što su ekonomija, vladavina prava, obezbjeđivanje stranih investicija, otvaranje novi radnih mjesta“, kaže za Dojče vele, portparol Evropske komisije Peter Stano. I dok u Briselu najvljuju da je balkanski samit u Njemačkoj „prvi u nizu“ i da su sljedeći već zakazani za 2015-u i 2016-u u Austriji, odnosno Francuskoj, evropski analitičari ukazuju na izostanak proširenja sa liste prioriteta EU, na „nacionalizaciju“ ovog procesa od strane zemalja članica, na vidno zaostajanje pojednih zemalja regiona ali i na važnu činjenicu da se sastanak organizuje u trenutku zategnutih odnosa Brisela i Moskve.

"Evropa neće dići ruke od Balkana"

Poznavaoci evropske politike već dugo ukazuju na činjenicu da je proširenje prestalo da bude jedna od „ključnih misija“ Evropske komisije i da je taj proces sve više vođen od strane Savjeta EU, odnosno zemalja članica:

„Imamo nešto što se zove „nacionalizacija proširenja“. Zemlje članice sve više učestvuju u ključnim odlukama u tom procesu, prije nego što bi se oslonile na preporuke Evropske komisije. To se posebno odnosi na Njemačku i njen Bundestag, koji je preuzeo gotovo ključnu ulogu u ocjenjivanju procesa u regionu“, objašnjava za Dojče vele, Korina Stratulat, iz Centra za evropsku politiku u Briselu.

Ona ocjenjuje da na taj način proces proširenja, sa jedne strane, postaje inkluzivniji i demokratičniji , jer se umjesto samo odluke Brisela traži i mišljenje nacionalnih parlamenta. “Sa druge strane tu postoji rizik od pretjeranog miješanja tehnokrtaskih procedura u proces koji je već postavljen, što ga udaljava od već dogovorenog i dodaje nove uslove i pravila „uz put“, što izaziva frustracije kod onih koji rade na tom procesu, ali i kod građana zemalja aspiranata na članstvo“, kaže Stratulat i navodi primjere uticaja odluke njemačkog Bundestaga na albanski zahtjev za kandidaturu 2009. godine, ali i početak pregovora Srbije o članstvu, prošle godine.

Da se u proces pridruživanja danas sve više upliću i nacionalni interesi zemalja članica, i to na način koji „nije uvijek od pomoći“, smatra i Nikolas Vajt, ispred kancelarije „Nezavisni diplomata“. On naglašava da bi bilo bolje da je proširenje ostalo „visoki prioritet“ Evropske komisije, ali i dodaje:

„Ipak, vrlo je važno da se ovaj sastanak održava u Berlinu. Kancelarka Merkel jeste vodeći političar u Evropi. Ona je dominantnija vjerovatno i od svojevremeno Helmuta Kola, koji je kao ravnotežu imao Francuze, čiji su lideri danas slabi. Dakle, sama činjenica da ona pitanje Balkana gleda ozbiljno u sred velike krize sa Rusijom ukazuje da Evropa neće dići ruke od Balkana, da taj region ostaje evropski interes i buduća teritorija koja se neće prepustiti Rusiji. Čini mi se da se ovim sastankom šalje jasna poruka ne samo zemljama Zapadnog Balkana već i Moskvi“, zaključuje Vajt u razgovoru za Dojče vele.

Od Balkana se očekuje da dokaže svoj „evropski izbor“

Pored najava zvaničnog Berlina i Brisela, ali i očekivanja koja dolaze iz glavnih gradova zemalja učesnica konferencije, evropski analitičari u prvi plan dnevnog reda ove konferencije stavljaju upravo pitanje „posvećenosti zajedničkoj budućnosti“, što se u ovom trenutku direktno odnosi na pitanje veza Zapadnog Balkana, pogotovo Srbije, sa Rusijom:

„Mislim da će EU na svakom koraku podsjećati zemlje Zapadnog Balkana da ukoliko žele da uđu u „klub“ moraju da poštuju pravila tog „kluba“. Nije ovdje samo pitanje trgovine, već čitavog pravnog poretka u EU, ali i balansa moći na kontinentu. Dakle, čuli smo da su Srbija, BiH i druge zemlje regiona napravile „evropski izbor“. Ako jesu, onda to moraju i da pokažu“, smatra Nikolas Vajt.

Ocjenjujući inicijativu Angele Merkel, na osnovu koje je došlo do organizacije sastanka u Berlinu, kao „pozitivnu i konstruktivnu, a ne kritičku“, iz Centra za evropsku politiku dodaju da će se pred regionalnim liderima „pogotovo onim iz BiH, Makedonije i sa Kosova“ u Berlinu naći i pitanje njihovog zaostajanja u procesu evrointegracija:

„Ova inicijativa povezana je i sa potrebom da se suočimo sa činjenicom da postoji nedovršeni posao na Balkanu.To jeste posebno važno u trenutku kada Rusija „vježba mišiće“ u susjedstvu, a neke od zemalja Balkana stoje ili čak nazaduju u procesu približavanja EU. Zato je neophodna revitalizacija ovog procesa, neophodno je da se pozitivni signal ovakvog angažovanja zemalja članica materijalizuje u konkretne korake približavanja EU i balkanskih zemalja“, zaključuje Stratulat u razgovoru za Dojče Vele.

Pred berlinski sastanak na vrhu, poznavaoci evropske politike i balkanskih prilika upozoravaju „Mostar, Banja Luku i Sarajevo“ da ne očekuju da će im njihovi „saveznici“ spolja doći i pomoći da rješe probleme, niti će se to dogoditi na sastanku sa Merkelovom. Liderima u BiH se još jednom poručuje da moraju međusobno da sarađuju na pronalaženju rješenja za svoju zemlju.