I 15 godina nakon Daytona BiH zaostaje za drugima

Bosna i Hercegovina izgubila je mnogo vremena zbog Dejtonskog sporazuma, koji je bio dobar za zaustavljanje rata, ali ne i za ustavno funkcionisanje države, smatra izvjestilac Evropskog parlamenta za BiH, Doris Pak. Pak za Deutsche Welle kaže da je Dejtonski sporazum trebao biti izmjenjen mnogo ranije i da je i EU morala više insistirati na reformama ustava u BiH:

„Ja sam tužna jer bi BiH mogla biti blizu EU-a jednako toliko kao i druge zemlje regiona, a zapravo je iza njih. Mnogo grešaka je počinjeno, političari nisu radili ono što je trebalo, pogotovo posljednjih pet godina. Izgubljeno je toliko vremena u svađama i nije se gledala realnost. A realnost je činjenica da se mora refomisati Dejton.“

Kako do funkcionalnijeg sistema?

Petanest godina poslije Dejtonskog sporazuma BiH se nalazi na svom putu ka EU, ali da bi ispunila sve neophodne uslove za to zemlja mora da bude funkcionalna, naglašava Emine Bozkurt, predstavnica socijaldemokrata u Evropskom parlamentu, zadužena za BiH: „Najvažnije pitanje je: da li je Dejton, takav kakav je danas, dovoljno funkcionalan za budućnost zemlje? Trenutno postoje problemi, a BiH je potrebna potuno funkcionalna država. Postojanje suviše „slojeva“ vlasti otežava donošenje odluka koje bi zemlju vodile ka reformama i promjenama neophodnim kako bi BiH mogla da se nada ulasku u EU.“

Na sljedećoj stranici: Zašto BiH još nema jasan put?

Bozkurt za Deutsche Welle ističe da je sada važno da u BiH dođe do dogovora kako se sisitem može promijeniti: „Ono što je BiH potrebno to je struktura koja radi za narod. Struktura koja vodi zemlju naprijed, a ne unazad. Struktura koja stvara radna mjesta i otvara perspektivu mladima. To promjenu mora međutim realizirati narod u BiH.“

Zašto BiH još nema jasan put?

BiH jeste komplikovana i teška za upravljanje i za razvoj, a samim tim je i njen napredak spor, smatra predsednik Odbora Evropskog paralmenta za Jugoistočnu Evropu, Edvard Kukan. On naglašava da je poslije nedavnih izbora novoformiranoj vlasti data nova šansa da bude pragmatična i da od BiH napravi funkcionalniju državu:

„Brisel želi da vidi promjene u mnogim stvarima, najprije u funkcionisanju države i njenih institucija. Na građanima BiH je da izvrše pritisak na svoje političare kako bi se dogovorili i kako bi zemlja krenula brže u svim poljima, ujedno i ka EU.“

Da BiH danas zaostaje za svojim susedima u procesu evrointegracija i da mora da se pokrene, smatra i analitičarka za Zapadni Balkan, iz Centar za evropsku politiku u Briselu, Roza Balfur. Razlozi za takav trenutno „ne definisan put“ BiH mogu se naći i u neusaglašenim stavovima međunarodne zajednice koja je često slala „zbunjuje poruke“ zemlji. Međutim, prvenstveno odgovornost je na domaćim političarima i njihovoj nesposobnosti da se dogovore, smatra Balfur:

Na sljedećoj stranici: Šta za sledećih 15 godina?

„Dejtonski sporazum nije savršen, čak je daleko od toga. Ali to je ono što trenutno imamo. Političari u BiH moraju da budu pragmatični, moraju manje misliti o pojedinačnim interesima, a više o budućnosti zemlje. Nadam se da će podsticaj za BiH doći iz činjenice da ostatak regiona napreduje.“

Šta za sledećih 15 godina?

Na godišnjicu Dejtonskog sprazuma, izvjestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina najviše zanima kako BiH vide oni koji u njoj žive i da li mladi za sljedećih 15 godina BiH vide kao svoj dom ili sanjaju da je napuste:

„Oba su scenarija moguća. Meni bi svako bilo u ineteresu da BiH bude normalna, da bude dosadna, da bude perspektivna. Da mladi tamo ostaju, da se ne mijenja etnički sastav BiH i da se „etničko čišćenje“ na nastavi na ekonomskom osnovu.“

Kacin naglašava da je već sada bitno da se razmišlja od čega će se živjeti za narednih 15 godina, kako omogućiti rast, kako nadoknaditi do sada izgubljeno i tako svrstati zemlju rame uz rame sa uspješnim članicama EU-a.

Autorka: Marina Maksimović

Odg. ur.: Z. Arbutina