Makedonija između dvije Evrope

Od početka prošle godine Makedonija je bila ključna tranzitna tačka za skoro 700.000 izbjeglica i migranata na tzv. Balkanskoj ruti ka sjevernoj i zapadnoj Evropi. Za par nedjelja, nakon što makedonske vlasti budu završile ogradu od bodljikave žice duž južne granice sa Grčkom, ta praksa bi mogla da bude okončana. Ne postoji neki fiksni datum kada bi Makedonija trebalo da zatvori granicu za izbjeglice, ali kada ograda bude podignuta i eventualni signal iz EU bude stigao, to bi moglo da se dogodi praktično bilo kada, navode za DW makedonski zvaničnici koji su željeli ostati anonimni.

„Najvažnije je da imamo ljude i opremu za kontrolu granice, kao i za registraciju (izbjeglica) na zvaničnim prelazima“, izjavio je makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Poposki nakon sastanka šefova diplomatija EU 6. februara u Amsterdamu.

Slovački premijer Robert Fico već je najavio da očekuje da će zemlje Višegradske grupe (Slovačka, Češka, Mađarska i Poljska) odobriti plan za novu zaštitu granice u Makedoniji tokom njihovog sastanka u Pragu 15. februara. „Tada više neće biti važno da li je Grčka dio Šengena, jer ćemo mi biti u stanju da zaustavimo migrante“, rekao je Fico.

Dva koncepta za rješavanje krize

Gerald Knaus, predsjednik Evropske inicijative za stabilnost (ESI), smatra da je „ludo“ podizati zid koji štiti Šengen u „najslabijim državama u regionu“. On ocjenjuje da se u ovom trenutku u Evropi događa „trka između predstavnika dva veoma različita koncepta“ za rješavanje izbjegličke krize. Koncept Višegradskih zemalja, a to je po Knausu „zamisao mađarskog premijera Viktora Orbana“, predviđa blokiranje svih kretanja izbjeglica podizanjem zida duž južnog Balkana, odnosno zelene granice između Grčke i svih njenih sjevernih susjeda – Makedonije, Albanije i Bugarske. Drugi koncept, koji ima podršku njemačke kancelarke Angele Merkel, predviđa masovno preseljavanje stotina hiljada izbjeglica direktno iz Turske u zemlje-članice EU i kraj korišćenja Balkanske rute uz zajedničku, grčko-tursku kontrolu Egejskog mora.

Ideja pretvaranja Makedonije, zemlje koja nije članica EU, u poslednju liniju odbrane od izbeglica, dobila je podršku i u Briselu. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, u pismu koje je krajem januara poslao premijeru Slovenije Miru Ceraru, uvjerava ga da je Komisija podržala njegov plan za sve zemlje EU da se „pruži pomoć (Makedoniji) u cilju poboljšanja kontrola na granici sa Grčkom, a kroz upućivanje policijskih službenika i opreme.“

Njemački list „Frankfurter algemajne cajtung“ objavio je ove nedjelje tekst u kome tvrdi da će „granica između Makedonije i Grčke u potpunosti biti zatvorena u narednih nekoliko sedmica“ – i to i za ratne izbjeglice. Zvaničnici u Skoplju tvrde da takvi planovi ne postoje. „Makedonija je tranzitna zemlja i djelovaće u koordinaciji sa EU i zemljama-članicama Unije“, izjavio je za DW Ivica Bocevski, specijalni savjetnik za spoljne poslove u kabinetu makedonskog predsjednika.

Jedan drugi makedonski zvaničnik visokog ranga koji je želio da ostane anoniman, ukazuje ipak da odluka o tome da li će i kada granica biti zatvorena, neće biti donijeta u Skoplju, već u Briselu i Berlinu. „Ne postoji nikakav rok do 15. februara ili bilo kog drugog datuma, ali kada odluka bude donijeta, mi ćemo je poštovati.“

Politički ustupci Makedoniji?

Situaciju dodatno komplikuje politička kriza u Makedoniji. Suočen sa optužbama za raširenu korupciju, izborne manipulacije i ilegalno prisluškivanje, premijer Nikola Gruevski podnio je sredinom januara ostavku. Ipak, njegova nacionalistička stranka VMRO-DPMNE i dalje kontroliše vladu i aktivno podržava podizanje ograde na južnoj granici. Kao rezultat toga, Gruevski i njegova stranka dobili su snažnu podršku zemalja Višegradske grupe koje ga doživljavaju kao pouzdanog partnera. I dok one, ali i neke druge članice EU podizanje makedonske ograde vide kao znak stabilnosti i obećavaju početak pregovora o pristupanju te zemlje Evropskoj uniji, državni sekretar u njemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Mihael Rot, koji je posjetio Makedoniju 2. februara, kaže za DW da „neće biti nikakvih političkih ustupaka“ makedonskoj vladi zbog saradnje po pitanju migracija.

A ako se politički ustupci ostave po strani, može se reći da je za malu i siromašnu zemlju kao što je Makedonija, najbolje rješenje da izbjeglice i migranti ostanu u Turskoj ili u svojim matičnim zemljama, kaže za DW jedan visoki funkcioner u makedonskoj policiji: „Mi, nažalost, nemamo ni ljudske, ni bezbijednosne, niti ekonomske resurse da se izborimo sa ovakvom krizom“. Podizanje ograde, dodaje on, nije rješenje, jer to ne može da zaustavi migraciji i samo će ojačati krijumčarske mreže. „Zamislite situaciju u kojoj moramo silom da zaustavimo 50.000 ili 100.000 ljudi koji pokušavaju da pređu našu granicu iz Grčke. Šta ćemo da radimo? Da pucamo na njih?!“