Njemačka i Velika Britanija protiv krijumčara

Prije nekoliko dana je u Njemačkoj provedena velika racija poslije koje je objelodanjeno da je iračko-kurdska krijumčarska mreža transportovala ljude u „malim jeftinim čamcima“ preko Lamanša. Navodno su dijelovi za čamce nabavljani u Njemačkoj. Istragu vodi Francuska, odatle su došle desetine potjernica. „Današnje racije i hapšenja predstavljaju težak udarac za brutalni međunarodni krijumčarski kriminal“,  izjavila je njemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (Nancy Faeser).

Sada je ona zajedno sa britanskom koleginicom Ivet Kuper (Yvette Cooper) potpisala sporazum o saradnji u suzbijanju krijumčarenja ljudi, koji je duže planiran. „Te bande, koje ljude trpaju u gumene čamce uz prijetnje i nasilje i šalju ih preko Lamanša, rizikuju ljudske živote“, dodala je socijaldemokratska ministarka Fezer. Ona kaže da se pripreme često vrše u Njemačkoj: „Sada se još snažnije zajedno borimo protiv sticanja koristi na ljudskoj muci".

Fokus sporazuma je na boljoj saradnji policije, posebno u praćenju ruta krijumčarskih mreža i novčanih tokova. Osim toga uspostaviće se direktna veza sa britanskom Komandom granične bezbjednosti (Border Security Command).

Velika Britanija kao obećana zemlja

Godinama se povećava broj migranata koji iz Francuske stižu u Veliku Britaniju preko Lamanša. Mnogo je ljudi iz Afganistana, Turske i Irana. Najveći broj njih želi da se domogne Britanije zbog jezika ili zato što tamo žive njihovi rođaci ili prijatelji. Uglavnom vjeruju da u Velikoj Britaniji može da se nađe posao i bez radne dozvole. Procesi za dodjelu političkog azila u Francuskoj koji traju predugo takođe su motivacija da krenu dalje.

Britansko Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi podatke da je 2020. bilo 8.000 ljudi koji su došli preko Lamanša, dok ih ove godine do početka decembra 33.000. Zbog strogih kontrola skoro je nemoguće da se migranti sakriju u trajektima ili vozovima koji saobraćaju tunelom ispod Lamanša. Tako mnogima ostaje samo gumeni čamac, koji na često olujnom Lamanšu može da se pretvori u smrtonosnu klopku. Njemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da su ove godine prilikom pokušaja da se ovako dođe do britanske obale umrle 72 osobe.

Sve oštrija borba protiv ilegalne migracije

Novi sporazum je skopčan i sa novom britanskom migracionom politikom. Prethodna britanska vlada je htjela da protjera u Ruandu migrante koji su ilegalno došli u zemlju i to nezavisno od njihovog porijekla. Vrhovni sud kao i organizacije za zaštitu ljudskih prava su to oštro kritikovali.

Granične kontrole su takođe pooštrene. Francuska i Velika Britanija su krajem 2022. potpisale sporazum da se pojačaju policijske patrole na plažama sjeverne Francuske. Francuska se obavezala da angažuje dodatnih 100 policajaca, helikoptere, dronove i pse tragače, a Velika Britanija da će staviti na raspolaganje 72 miliona eura. Nova britanska vlada sa premijerom Kirom Starmerom (Keir Starmer) najavljuje još striktniju zaštitu granica i energični obračun sa krijumčarskim bandama.

„Novi sporazum je u kontekstu drugih pooštravanja u evropskom prostoru, kao što su, na primjer, granične kontrole“, kaže Sabine Hes (Hess) koja se bavi temom migracija i pograničnih režima na Univerzitetu Getingen (Göttingen). Ona je dodala da Velika Britanija želi da novim mjerama zaustavi dotok migranata.

Pooštravanje kontrola i „cvjetanje posla"

Hes kaže da je borba protiv krijumčara „licemjerna". „To pooštravanje zapravo proizvodi problem koji poslije hoće da suzbije. Posao cvjeta na osnovu politike pooštravanja“, kaže ona. Više kontrola znači i više krijumčara koji poznaju mrtve uglove onih koji kontrolišu. „Osim toga, izgleda da se ne radi o velikom mafijaškom poslu krijumčarenja, već o mnogo manjih kockica mozaika“, kaže Hes za DW. Ona objašnjava da često „manje ribe“ bivaju kriminalizovane za vrijeme svog bijega. „Često su ti ljudi i sami bili izbjeglice. A organizovani krijumčari znaju kako da se ne izlože opasnosti”.

U razgovoru sa Medijskom mrežom integracije Dejvid Suber (David Suber) sa londonskog Univerzitetskog koledža (University College) kaže: „Najčešće oni rade to samo za tu priliku. Često su to izbjeglice ili migranti, koji se i sami nalaze na putu do druge zemlje“. On tvrdi da veliki krijumčarski lanci predstavljaju tek „neznatnu manjinu“.

Prema usvojenom krovnom sporazumu Ujedinjenih nacija krijumčar ljudima je osoba koja djeluje "planski i radi sticanja posredne ili neposredne finansijske ili druge materijalne koristi”.  U Evropskom parlamentu se ove sedmice raspravlja o pooštravanju smjernice o krijumčarenju. Spasioci na moru kritikuju nacrt nove smjernice, pošto u njoj više nema finansijske koristi. To znači: „Čak i ako iz humanitarnih razloga uzmete migrante i ne dobijate novac za to, vi ste krijumčar ljudima“, kaže Hes.

Pratite nas i na Facebooku, preko X-a, na Youtubeu, kao i na  Instagramu