Očuvanje EU – kvadratura kruga

Alegemajne cajtung iz Majnca ovako komentariše Brexit: „Ako desničarski i ekstremno desničarski oportunisti i nacionalisti u Evropi nastave da marširaju i dobijaju sve veću podršku, raspad Evropske unije se, na žalost, više neće moći isključiti. Takav scenario najviše nevolja donio bi siromašnijim državama. Čini se da je očuvanje Evropske unije u kojoj svi žive donekle dobro i zadovoljno, slično kvadraturi kruga. Ipak, ipak to mora da se pokuša.“

Bečki Standard: „Prema mišljenju ekonomista, istočna Evropa će od izlaska Velike Britanije iz EU patiti na više načina: istočnoevropske članice će dobijati manju pomoć, jer je Velika Britanija bila veliki neto-platiša; investicije i trgovinski odnosi mogli bi biti ugroženi; strani radnici (iz tih zemalja) bi možda morali da napuste zemlju.

Prema proračunima Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW), u Engleskoj, Velsu, Škotskoj i Sjevernoj Irskoj živi oko 1,5 miliona državljana istočne Evrope. Najviše je Poljaka, 790 000 ljudi. Ali u relativnom smislu, na radu Velikoj Britaniji najviše je Letonaca i Litvanaca – čak pet odsto zaposlenih u tim zemljama. 'Ako svi Letonci budu morali da se vrate, biće problematično', kaže ekonomista Mario Holcner. 'Oni će morati da idu u neku drugu zemlju EU, kao na primjer u Njemačku'.

Procjene negativnih efekata Brexita se u velikoj mjeri razlikuju. Erste Banka očekuje za 2016. i 2017. pad rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) centralne i jugoistočne Evrope od 0,2 do 0,6 procentnih poena, na nešto više od 2,5 odsto. Efekti su indirektni i u vezi su sa tijesnom saradnjom s evrozonom koja će biti pogođena Brexitom. Međutim, direktni trgovinski odnosi istočne Evrope sa Velikom Britanijom malog su obima. Mnogo veći uticaj je priliv novca koji gastarbajteri šalju u domovinu – u Poljskoj je to na primjer 1,3 odsto BDP-a, u Mađarskoj 0,5 procenata. Već sama devalvacija funte može osjetno da smanji raspoložive prihode u zemljama porijekla gastarbajtera.

Banka Austrije situaciju procjenjuje još pesimističnije. Njen glavni ekonomista Štefan Brukbauer očekuje da Češka i Mađarska naročito budu pogođene, kao i države sa nategnutim budžetom, posebno Srbija i Hrvatska. U sve četiri zemlje se očekuje negativan uticaj na rast do kraja 2017, od oko minus jedan odsto.

Za Tursku i Austriju, Brukbauer je izračunao minus 0,5 odsto. Ipak, ekonomista ne vjeruje da je, dugoročno gledano, oporavak u regionu u opasnosti. Naprotiv, Institut u svoj novoj prognozi govori o 'skromnom poletu na Istoku'. Do 2018. godine BDP u regionu će rasti u prosjeku za tri odsto, dva puta više nego u evrozoni. Od svih 22 zemalja obuhvaćenih analizom, ekonomija se smanjuje samo u Rusiji i Bjelorusiji, a sa četiri odsto najbrži rast se očekuje u Rumuniji“, piše Standarad.

Boris: ozbiljan igrač ili blef?

Poslije referenduma, juče još jedna vijest iz Velike Britanije koja je izazvala iznenađenje. O tome Hanoveriše algemajne piše: „Boris Džonson je mjesecima važio za favorita kao nasljednik Kamerona. Odjednom, on to više ne želi. Očigledno da se čovjek koji je imao ključnu ulogu u uspjehu protivnika EU predomislio. A možda i uplašio. Čitava priča nije ispala onako kako je on to bio smislio. Ako je vjerovati Džonsonovim kolegama, on je računao s tim da će prijatelji EU tanko pobijediti i da će on kao evroskeptičar dobiti na ugledu. Na kraju, mislio je, bio bi nagrađen ministarskom foteljom, što bi mu dalo vremena da stekne iskustvo i veću podrška i onda, za nekoliko godina, preuzme liderstvo stranke i postane premijer. Međutim, sve je ispalo drugačije. Odjednom, sve strane traže od Džonsona odgovore, a on ćuti: Ili neće ili nema šta da kaže“, konstatuje Hanoveriše algemajne.

„Boris Džonson je tip kockara: nije njemu stalo do političkih sadržaja, on voli da rizikuje i da pobjeđuje“, smatra Berliner cajtung. „Očigledno je u poslednjem trenutku shvatio da više ne može da se kocka i da je partija za njega završena. Jer, od referenduma se, kako u razgovorima sa liderima EU, tako i kod kuće u Londonu, traži sposoban premijer Velike Britanije. Traži se neko ko će snositi odgovornost, neko kome nije prije svega stalo, da bude bogat i slavan. Traži se neko ko će se ozbiljno baviti politikom“, zaključuje Berliner cajtung.