Osnivanje vojske Evropske unije?

Dok je američki predsjednik Donald Tramp (Trump) zaokupljen američkim interesima, a Britanci izlaskom iz EU, zemlje Evropske unije se zbližavaju. Na to barem ukazuje rezultat sastanka ministara spoljnih poslova u Briselu. Tako bi trebalo da se ne samo planira formiranje zajedničkog komandnog centra za operacije EU, već i da to bude sproveden u djelo. A to će se odraziti na misije u Maliju, Somaliji i Centralnoj Afričkoj Republici.

To bi trebalo da se ozvaniči pod imenom "Vojno planiranje i komandne sposobnosti". Ovo nezgrapno ime ima za to svoje razloge. Jer, diplomate EU žele da izbjegnu naziv - štab, kako niko ne bi mogao da pomisli da se radi o zajedničkoj odbrambenoj uniji. Protiv toga postoji još uvijek veliki otpor, i kod Velike Britanije koja je još uvijek članica EU, ali i kod drugih zemalja Unije, koje se - kada je riječ o temi 'odbrana'-  oslanjaju na NATO.

"Veoma važan korak"

Pri tom je i njemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen (von der Layen) u Briselu govorila o "veoma važnom koraku" u pravcu zajedničke sigurnosne i odbrambene unije. Francuska i Njemačka već godinama pokušavaju da proguraju jednu takvu efektivniju evropsku sigurnosnu politiku, a u septembru je ubrzana izrada tog njemačko-francuskog dokumenta. Samo sada je sve postalo konkretnije, kazala je Fon der Lajen.

35 osoba još u martu treba da počne da radi u komandnom centru. A do juna bi štab trebalo da bude potpuno funkcionalan. "Ovo je jedan korak naprijed, jer do sada su misije EU morale da budu organizovane 'ad hoc' iz različitih zemalja. Sada će biti više kontrole nad misijama EU u inostranstvu", kazao je Stiven Blokmans, ekspert za spoljnu politiku Evropske unije u 'Centru za studije evropske politike' u Briselu.

Bez borbenih operacija

To je do sada važilo samo za konsalting i obuku evropskih armija. Naoružane misije ne bi smjele biti rukovođene iz Brisela. Tako će London i dalje da rukovodi Atalantom - akcijom protiv pirata, a Rim akcijom protiv krijumčarenja - Sofia. Više diplomata u Briselu se nada da će i ove misije uskoro doći pod krov EU.

No, dok do toga ne dođe, ministri spoljnih poslova EU se uzdaju u tzv. 'koaliciju voljnih'. A to bi tako trebalo da bude moguće i u budućnosti, da samo jedan dio država članica EU promoviše odbrambene projekte. To su takođe najavile evropske diplomate u Briselu. Evropski ugovori u suštini dopuštaju takvu vrstu saradnje iako to do sada nije bila praksa. Njemačka ministarka odbrane Urusla fon der Lajen govori između ostalog o mogućem formiranju 'evropske bolnice' kao i evropskog odbrambenog fonda.

Ovakav način finansiranja je predložio predsjednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker). Pet milijardi evra bi moglo već da bude stavljeno na raspolaganje, gradnjom bespilotnih letjelica (dronova) ili proizvodnjom nove generacije borbenih helikoptera. Do sada su države članice same izdvajale oko 80 odsto sredstava za naoružanje, što je po mišljenju Komisije dupli trošak. Evropska komisija procjenjuje da su zbog nedostatka saradnje zemalja članica EU troškovi veći za 25 do 100 milijardi evra godišnje. Prema pisanju lista 'Handelsblat' Berlin je do sada odbijao stvaranje jednog takvog fonda.

No, jedno pitanje ostaje da visi u vazduhu: Je li to Evropa na putu stvaranja zajedničke evropske armije? Ali, i njemačka ministarka odbrane Fon der Lajen i šefica diplomatije EU Federika Mogerini (Federica Mogherini) odlučno to negiraju. Takođe i ekspert za spoljnu politiku EU, Stiven Bokmans kaže da ne može ni da zamisli da "nacionalne države odustanu od ove moći i svoje vojnike šalju u misije u inostranstvo u ime EU". To na kraju ostaje samo san onih koji žele federealizaciju Evrope.