Pred evropske izbore: Nijemce više brinu autobusi i vukovi

„Politika i kokice" pisalo je na predizbornom plakatu kojim je SPD sredinom maja pozvala ljude u bioskop u Ebersvaldeu.

U tom gradiću u Brandenburgu, sjeverno od Berlina, gostovala je Katarina Barli. Ona je potpredsjednica Evropskog parlamenta i ponovo glavna kandidatkinja Socijaldemokratske partije Njemačke na izborima za Evropski parlament.

Uz nju je bila i Mari Glisman, njena stranačka koleginica iz Brandenburga, koja se takođe kandiduje na evropskim izborima. Dvije političarke željele su da razgovaraju s građanima o politici Evropske unije i da im stave do znanja koliko su ovi izbori važni za ruralno stanovništvo.

Većina sjedišta u sali prazna

Lokalni odbor stranke u Ebersvaldeu se za nastup dvije političarke pripremio. Podijeljeno je 2.500 letaka kojima se poziva na taj događaj, po gradu je okačeno 39 plakata, u bioskopu „Movie Magic" iznajmljena je velika sala, a iz bioskopskog bara poručene su kese s kokicama.

„Mnogi vjerovatno neće doći", rekao je predsjednik lokalnog odbora SPD-a Kurt Fišer, unaprijed umanjujući očekivanja. Jer, vrijeme je tog dana bilo baš lijepo.

Ali, kada se samo dvadesetak građana naprosto izgubilo u dugim redovima sjedišta bioskopa, 24-godišnji Fišer je očigledno bio razočaran. On bi volio da je bilo malo više zainteresovanih.

„Savezni izbori na kojima imate osjećaj da glasate za to ko će postati kancelar jednostavno su privlačniji", kaže Fišer.

Ukrajina – vruća tema na istoku Njemačke

Ono što je takođe „privlačnije" jesu političari koji polarizuju. Početkom maja u Ebersvaldeu je boravila Mari-Agnes Štrak-Cimerman, glavna kandidatkinja njemački liberala (FDP) na evropskim izborima.

Na njen skup je došlo 150 građana – i 150 „kontrademonstranta", prenosi Fišer. Štrak-Cimerman, trenutno poslanica u Bundestagu, kontroverzna je političarka. Ona se zalaže za više isporuka oružja Ukrajini. Svaka druga osoba u istočnoj Njemačkoj tome se protivi.

O Ukrajini je u Ebersvaldeu govorila i Katarina Barli. Na primjer o pokušaju ruskog predsjednika Vladimira Putina da podijeli EU – između ostalog uz pomoć mađarskog premijera Viktora Orbana.

U interesu je Kremlja, kaže Barli, da u EU i u Evropskom parlamentu bude više nacionalista i desnih populista. Oni ne žele ujedinjenu Evropu i to će, smatra socijaldemokratska kandidatkinja, oslabiti Evropsku uniju.

Od vozova, do vukova

Jačanje demokratije u EU za Katarinu Barli je velika tema. Međutim, pitanja građana pokazala su da se njih mnogo više tiču neke druge stvari.

Na primjer, poboljšanje lokalnog javnog prevoza u ruralnim regionima. Od glavnog grada Brandenburga, Potsdama, pa do Ebersvaldea, potrebno je nekoliko sati, žali se jedna žena.

Vukovi su takođe problem – a to je prema zakonu EU strogo zaštićena vrsta. Toliko su se namnožili u Brandenburgu da je sada to region s najvećom gustinom vukova na svijetu.

Posebno su ljuti farmeri zato što ne smiju da pucaju na vukove. U Brandenburgu se uzgaja više od 25.000 ovaca, a vukovi redovno napadaju stada i ubijaju životinje.

Svaka druga osoba ne glasa

Kandidatkinja Mari Glisman najprije odlaže svoju kesu s kokicama, pa onda počinje: brige farmera i seoskog stanovništva su joj, kaže, bliske i ona želi da se za njih založi u Briselu.

I još dodaje da postoji napredak po pitanju vukova, a i da postoje sredstva EU za proširenje željezničke mreže.

Posjetioci klimaju glavom, ali u rijetko popunjenim redovima u sali nema baš mnogo oduševljenja. Lokalni političar SPD-a Kurt Fišer ocjenjuje da je evropska politika za mnoge tematski suviše daleka.

To se odražava i na izlaznost birača, koja je na posljednjim evropskim izborima u Ebersvaldeu 2019. bila samo 45 odsto.

Mala izlaznost

Fišer se nada da će ih ovoga puta biti više, tim prije što će se u Brandenburgu – kao i u osam drugih njemačkih pokrajina – takođe 9. juna glasati i za okružna vijeća i gradske parlamente.

„Ljudi će radije da izađu na lokalne izbore da glasaju za lica koja poznaju iz grada, a onda će istovremeno da glasaju i na evropskim izborima", misli Fišer.

Odziv birača na evropskim izborima u Njemačkoj uvijek je bio manji nego na nacionalnim izborima. Do pravog pada je došlo između 1999. i 2014. godine, kada čak ni svaka druga osoba u zemlji nije glasala. Tek je 2019. izlaznost ponovo porasla na nešto više od 60 procenata.

Nezadovoljstvo vladajućom koalicijom

U aktuelnoj anketi Dojčlandtrend, koju redovno objavljuje javni servis ARD, 48 odsto Nijemaca reklo je da je malo ili nimalo zainteresovano za evropske izbore 9. juna.

Anketari su pitali građane i o tome za koga bi glasali na evropskim, ali i na izborima za Bundestag da se sada održavaju. Razlike su minimalne.

Prednjače Demohrišćani koji su u njemačkom parlamentu u opoziciji. Tri partije na vlasti u Njemačkoj, SPD, Zeleni i FDP, imaju relativno slab rejting u anketama.

Očigledno je da one i na evropskim izborima plaćaju danak visokom nivou nezadovoljstva građana saveznom vladom u Berlinu.

Tema broj jedan: Imigracija

Na rezultate ankete za evropske izbore utiče raspoloženje u Njemačkoj, naglasio je bavarski premijer i predsjednik tamošnje Hrišćansko-socijalne unije Markus Zeder početkom maja.

„Naravno da su ovo i nacionalni izbori, tako da moramo da razmišljamo o obje stvari istovremeno. To znači da bi naše predizborne kampanje trebalo podjednako da se bave i evropskim i njemačkim pitanjima", poručio je on svojoj opciji.

Situaciju olakšava to što se glavne teme podudaraju. U istraživanju Dojčlandtrend u maju, Nijemci su kao najveći problem u EU naveli pitanje azila odnosno imigracije, a kao drugo – spoljnopolitičke sukobe i prijtnje. Isti rezultat bio je i u anketi sprovedenoj u aprilu.

AfD: „Naša zemlja na prvom mjestu!"

Hrišćansko-demokratska unija je na partijskoj konferenciji odlučila da značajno pooštri politiku azila. Iza toga se krije nada da će tako moći da preotme glasove od Alternative za Nemačku.

Ta delimično ekstremna stranka vodi kampanju za evropske izbore pod sloganom: „Naša zemlja na prvom mestu!" Evropska unija se, kako poručuju, mora svesti na ekonomsku i interesnu zajednicu.

Jedan od političkih lidera AfD, Bjern Heke, čak se zalaže za to da EU mora da umre.

Njima se protive ne samo političari, već i privrednici. Više od 30 velikih njemačkih korporacija udružilo je snage u inicijativi „Mi se zalažemo za vrijednosti".

U video-porukama one apeluju na njihovih više od 1,7 miliona zaposlenih u Njemačkoj da se suprotstave mržnji, populizmu i ekstremizmu na evropskim izborima. Otvorenost i raznolikost su, poručuju, osnova njemačkog prosperiteta.

Prednosti EU koje se ne podrazumijevaju?

Šef bavarskih konzervativaca Zeder žali se da su za mnoge građane Njemačke prednosti koje donosi članstvo u EU postale toliko očigledne, da rijetko ko o njima više i razmišlja.

Pored ekonomskog prosperiteta, otvorenih granica i slobode putovanja, EU je Njemačkoj prije svega donijela mir. „Tek danas shvatamo kolika je to vrijednost s obzirom na ono što se dešava van EU."

Evropskim izborima se posvećuje suviše malo pažnje – i među građanima, u društvu, i u medijima, kaže Zeder.

„Zamislite da sada imamo izbore za Bundestag ili da je sada jedan od onih dana kada se biraju dva ili tri pokrajinska parlamenta u jednom danu. Kako bi sve treperilo u vazduhu, svaki drugi dan bi bile objavljivane ankete o izborima i svaki dan bi bile nekakve diskusije ili izborne arene."

Povećan broj napada na političare

I u gradiću Ebersvaldeu u Brandenburgu lokalni izbori su mnogo prisutniji od evropskih. To je vidljivo i po predizbornim plakatima. Na njima se daleko više govori o lokalnim pitanjima, kao što je nedostatak ljekara u ruralnim područjima.

Ali, u jednoj tački postoji preklapanje: bez obzira da li je riječ o kampanji za evropske ili lokalne izbore, raspoloženje protiv političara nikada nije bilo toliko agresivno kao sada.

Lokalni političar Kurt Fišer prenosi da se izborni plakati cijepaju i uništavaju, pominje verbalne napade i uvrede. To često dolazi od desničara.

„Ponekad čujete da kažu 'ratni huškači'. I još: 'Ko nas je izdao – socijaldemokrate'", kaže Fišer.

A to je fraza koja se u Njemačkoj skandirala i krajem 19. vijeka i nakon Prvog svjetskog rata, a i tridesetih, kada su je koristili nacionalsocijalisti.

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu