Raspad može početi na Balkanu

„Rado bih se kladio", piše u svojoj kolumni za portal nedjeljnika Cajt (Die Zeit) novinar Ulrih Ladurner, "da će na ovaj komentar bar jedan čitalac reagovati tekstom koji sadrži sljedeći citat: Balkan ne vrijedi zdravih kostiju nijednog jedinog grenadira iz Pomeranije. Kancelar Oto fon Bizmark je to rekao na Berlinskoj konferenciji o Balkanu 1878. Davno bješe – ali je ta rečenica za Nijemce i danas normalna. Lako je prevale preko usana. Jer, lako im je da Bizmarkovim autoritetom prikriju svoju mentalnu inertnost. Balkan – nemojte sad o tome! Pa imamo već Trampa, Bregzit, izbjeglice i populiste. To je već dosta!"

„E, pa – nije dosta. Balkanu je mjesto na dnevnom redu Evropske unije, i to u samom vrhu. To možda zvuči čudno s obzirom na činjenicu da je jedan jarostan, neuračunljiv, muškarac trenutno najmoćniji čovek na svijetu, i da, kako izgleda, ima namjeru da razmontira Evropsku uniju. Ali, ako se svijet Evrope raspadne, onda će se to desiti tamo gdje je najkrhkiji, i gdje na njega spolja djeluju moćne sile. A to je slučaj sa Balkanom."

Autor objašnjava koje balkanske zemlje, među njima i Bosna i Hercegovina, „čekaju u redu za EU". Ali, „poslije mnogo godina čekanja noge su im se umorile. Cilj se udaljava, a među njima se širi nemir. Mnogi počinju da se pitaju ima li negdje drugdje boljih mogućnosti nego u EU. Ponuda – ne nedostaje. Vladimir Putin ih iz Moskve privlači svom snagom, isto to čini i Redžep Tajip Erdogan iz Turske, a ekstremistički islamisti zemalja Persijskog zaliva , koji bi rado da otškrinu vrata Evrope, upumpavaju novac u region."

Mišljenje da Evropska unija ne može da izgubi Balkan jer ona nema alternativu, spada u „životne laži EU", piše dalje Ladurner: „Možda su te alternative užasne, ali one su tu, i sve su atraktivnije." Autor potom pominje primjer voza koji je Beograd poslao u Kosovsku Mitrovicu i koji je zaustavljen u posljednjem trenutku, „inače bi došlo do izbijanja nasilja". „I ko bi to trebalo da sprečava? Nekoliko hiljada vojnika multinacionalne misije KFOR? To je teško zamisliti [...] Niko ne vjeruje da bi se oni odlučno umiješali u sukob. Oni se boje konflikta. Isto važi i za tiho otcjepljenje Republike Srpske od Bosne i Hercegovine, za opasan zastoj u Makedoniji, a i za Crnu Goru i tamošnju neprozirnu borbu između proruskih Srba i prozapadnih Crnogoraca."

„Ne Amerika, ne Rusija, ne Turska – Evropska unija je sila koja bi rrebala da napravi red na Balkanu. Htjela to ona ili ne. EU mora da ispuni tu ulogu, inače je niko u regionu neće shvatati ozbiljno. Inače će se otvoriti vrata za Putina, Erdogana, zemlje Persijskog zaliva i evo sada i za Trampa". Autor smatra da „EU (balkanskim zemljama) ne može da obećava brz pristup", jer bi to bilo nerealno, pa i opasno, jer se EU nalazi u krizi i proširenje bi je preopteretilo. Ali, „EU mora ljudima jasno da kaže: vi pripadate nama, i mi činimo sve što možemo da biste vi imali bolji, sigurniji i bogatiji, život. A na adresu Putina, Trampa, Erdogana i zemalja Persijskog zaliva, mora se uputiti poruka: Ne odustajemo od ovog regiona. Jer, on je centralni dio Evrope."

Porodica Hastor i VW

„Bila je to borba kao borba Davida i Golijata u kojoj na kraju ne pobjeđuje div već patuljak. Prošlog ljeta je spor između dva dostavljačka preduzeća Prevent grupacije obustavio proizvodnju u više pogona Volfsburgovog koncerna – Folksvagena (Volkswagen-VW). Oko 22.000 golfova i pasata nisu mogli biti završeni, jer su se dostavljači vajkali da isporuče presvlake za sjedišta i potrebne dijelove. Eksperti su tada procjenjivali da bi taj spor VW mogao da košta stotine miliona evra. Ali, nisu samo dostavljačka preduzeća kritikovana, već i sam VW je podlegao kritikama, zbog toga što se doveo u situaciju da zavisi samo od jednog liferanta. Sada se, takođe zbog ovog iskustva, sa zabrinutošću posmatra šta se dešava sa preduzećem Gramer AG (Grammer AG). Tamo je u toku borba za moć i opet su prisutni vlasnici Pervent grupacije", piše njemački dnevnik Velt (Die Welt).

„Gramer isporučuje naslone za glavu, naslone za ruke kao i neke dijelove za unutrašnjost automobila, ali i kompletna sjedišta za kamione. Ova firma je prošle godine imala 1,7 milijardi evra prometa i zapošljava 12.000 radnika. Posao je išao dobro dok ovog utorka Gramer nije plasirao vijest koja je privukla pažnju: ‚nakon pokušaja uticanja‘ na nadzorni i upravni odbor kompanije od strane ‚malih akcionara‘ kompanija je odbila njihove zahtjeve. Naime, jedan preduzetnik - Kaskade internešenal (Cascade International) - je pokušao da zamijeni pet od šest predstavnika akcionara u nadzornom odboru dobavljača. A novopredloženi su, barem tako tvrde u Grameru, isključivo nekadašnji zaposleni u Prevent grupaciji koja je u rukama porodice Hastor. Takođe su htjeli lišiti povjerenja predsjedavajućeg firme Gramer, Hartmuta Milera (Mueller), a zbog toga je bilo potrebno da se održi vanredna generalna skupština. Sve upućuje na to da su vlasnici Prevent grupacije htjeli da preuzmu vlast u Grameru.

Kao i u prošlogodišnjem sporu sa VW-om i u ovoj borbi za moć glavnu ulogu igra bosansko-hercegovačka porodica Hastor. Sinovi preduzetnika Nijaza Hastora, Kenan i Damir Hastor su većinski vlasnici kompanije Istern horajzon Holandija („Eastern Horizon Group Netherlands"), kojoj pripada i firma Kaskade. Osim toga, tvrde u Grameru, dvojica braće kontrolišu i Halog GmbH & Co. KG sa dodatnih deset odsto akcija dobavljača. Tako da ova bh. porodica u Grameru indirektno posjeduje 20 odsto akcija i želi da pojača uticaj.  (…) A već sada bi na generalnoj skupštini akcionara mogli da osvoje i većinu glasova.

„Gramer je takođe saopštio", piše Velt, „da se pokušalo stupiti u kontakt s porodicom Hastor, ali da do sada nije došlo ni do kakvog razgovora kojim bi se razjasnila situacija. A zbog toga što zahtjevi za skoro potpunom zamjenom Nadzornog odbora i uskraćivanjem povjerenja predsjedavajućem jednostavno nisu shvatljivi, isti su odbijeni. (…) Sada kada je Gramer zahtijeve odbio, na potezu je porodica Hastor. (…) A VW kao kritičan klijent budno sve posmatra", zaključuje die Welt.