Suđenje Folksvagenu bez glavnog igrača

Prošlo je skoro u dan tačno šest godina od kada je raskrinkan skandal „Dizelgejt“. Američka Agencija za zaštitu prirodne sredine je 18. septembra 2015. poslala pismo Folksvagenu u SAD, i najvećem evropskom proizvođaču automobila ukazala na to da laboratorijski izmjerene vrijednosti izduvnih gasova nemaju nikakve veze sa vrijednostima štetnih gasova u svakodnevnom radu, i da bi to trebalo pod hitno da se koriguje.

- pročitajte još: Dizel-skandal: Pred sudom i bivši čelnici njemačkih autokoncerna

Folksvagen je nekoliko dana kasnije morao da prizna da je pomoću štetnog softvera manipulisao vrijednosti izduvnih gasova kod dizel motora. To je pokazalo da su količine azotnog oksida u laboratorijskim uslovima kudikamo manje nego u normalnom pogonu na ulici.

Bez šefa u sudnici

Ukupno se radilo o više od devet miliona mozila marke Folksvagen, Audi, Seat i Škoda, koja od 2006. do 2015. uopšte nisu smjela da budu odobrena zbog ilegalno ugrađenog softvera. I ne samo da su ona i u Evropi i u SAD došla u saobraćaj, već je i prevaratnski softver trebalo da bude „dalje razvijan i usavršavan“.

U Braunšvajgu je zbog toga ovog četvrtka (16.09) počeo opsežni proces zbog prevare. Optuženo je pet nekadašnjih vodećih menadžera koncerna Folksvagen, od kojih jedan zbog bolesti ne može bude saslušan. Riječ je o nekadašnjem predsjedniku Upravnog odbora Martinu Vinterkornu. Još uvijek nije poznato kada će se 74-godišnjak morati pojaviti pred sudom.

Ekspert za automobile i direktor istraživačkog insitituta u Dujzburgu „Center Automotive Research", kazao je za DW da od ovog procesa očekuje, „da u fokusu bude ispitivanje u vezi sa nekadašnjim generalnim direktorom, Martinom Vinterkornom“. On se osim toga nada da će „Državno tužilaštvo uspjeti u svojim zahtjevima da se Vinterkorn uskoro pojavi pred sudom“.

Prijete zatvorske kazne

Svoj petorici optuženih Državno tužilaštvo prebacuje da su znali za manipulacije. Osim optužbi za komercijalnu i združenu prevaru, tu su i optužbe za kriminalna oglašavanja i utaju poreza. Jer, hiljade automobila, koji navodno ispunjavaju uslove određene klase emisije štetnih gasova su oslobođeni poreza. Generalno gledano samo za komercijalnu i združenu prevaru prijeti i do deset godina zatvora.

Koliko je do danas poznato, optuženi su u svojim iskazima izjavili da su, ili o svojim saznanjima informisali pretpostavljene i zbog toga ne snose odgovornost, ili negiraju da su znali za manipulacije.

Ali, to ne bi moglo da važi za nekadašnjeg predsjednika Upravnog odbora Vinterkorna, smatra Ferdinand Dudenhefer. „Jer, malo je vjerovatno da neko na vrhu nije imao pojma." Ovo se posebno odnosi na Martina Vinterkorna, „koji je upućen do u najsitnije detalje".

I Štefan Bracel, direktor nezavisnog istraživačkog instituta „Center of Automotive Menagment“ na Visokoj stručnoj školi za privredu u Bergiš Gladbahu bi se, kako kaže za DW, „veoma čudio“, kada Vinterkorn navodno ne bi imao pojma.

Vinterkorn je sebi zacrtao cilj da pretekne najvećeg japanskog konkurenta – Tojotu, kao najvećeg proizvođača automobila na svijetu. „Želio je da nađe rješenje da se suprotstavi Tojotinim hibridnim modelima sa čistim dizelom“, kaže Bracel. „Zbog toga ne mogu da zamislim da on nije potanko ispitao kako su njegovi saradnici došli do toga.“

Nije jedini proces

U sličnom procesu, koji je počeo prije godinu dana pred Zemaljskim sudom u Minhenu odgovara nekadašnji šef proizvođača Audija, koji je dio porodice „VW“, Rupert Štadler, kao i još trojica menadžera kćerke firme Folksvagena iz Ingolštata.

Od otkrivanja afere u vezi sa izduvnim gasovima, Folksvagen se bori sa čitavim nizom tužbi u Sjedinjenim Američkim Državama i Njemačkoj; među njima je i priličan broj prevarenih kupaca. Sve to je do sada VW koštalo više od 32 milijarde evra. Najveći dio toga su nadoknade štete i kazne u SAD. Istrage su u toku i protiv više desetina drugih okrivljenih u VW koncernu.

Ništa nisam vidio, ništa nisam čuo, ništa nisam znao

Nakon što je obznanjena dimenzija prevare, Martin Vinterkorn se povukao sa funkcije. Tada je, najbolje plaćeni njemački direktor, rekao kako „nije bio svjestan nikakvog prekršaja“.

- pročitajte još: Folksvagen traži milijardu evra od "neobaviještenog" menadžera

Njegov advokat Feliks Der je izjavio: „Gospodin Vinterkorn nije imao ranija saznanja za ciljanu upotrebu zabranjenog softvera".

Sporni dogovor

Nakon interne istrage jedne advokatske kancelarije u junu 2021. VW je sa Vinterkornom i drugim osiguranicima od lične odgovornosti postigao dogovor. Tu se radilo o prekršajima protiv obaveza u akcijskom pravu – advokati su pronašli dokaze o nemaru, ali ne i o namjeri.

Vinterkorn je stoga Folksvagenu morao platiti 11,2 miliona evra. Ukupna suma iznosi više od 280 miliona evra, i uključuje potraživanja od bivšeg šefa Audija Ruperta Štadlera kao i bivših direktora Volfganga Haca i Štefana Knirša.

Ovaj postupak je naišao na kritike. Predstavnici partije Zelenih u Donjoj Saksoniji su kritikovali to što je vlada u Hanoveru, kao drugi najveći dioničar u VW-u, podržala sporazum, prije nego što je sud mogao da javno objavi dokaze.

Pravni sistem na ispitu

Štefan Bracel se nada od „Dizelgejt“ procesa, „da će zaista doći do pravne revizije“. Moralo bi se pokazati, kaže on, da ukoliko se utvrdi šteta, ne samo mali u srednjem menadžementu, već i oni na vodećim funckijama moraju da odgovaraju za štetu koju su nanijeli.

Ekspert za automobile Dudenhefer se žali da njemački pravni sistem nije u stanju da razjasni velike skandale. U SAD, gdje su već nekim saradnicima VW-a izrečene zatvorske kazne, je lakše zbog toga što „pravilo krunskog svjedoka igra važnu ulogu“.

Dudenhefer zahtijeva da se razmisli o tome, kako „u našem pravnom sistemu takvi prekršaji mogu brzo da se procesuiraju“, i drugo da pretrpe „jače konsekvence“.

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu