Uloga Berlina u haosu oko Brexita
23. januar 2019
Njemačkim odnosom prema Brexitu dominiraju dvije maksime: jedna je da bi Velika Britanija mogla da ostane tijesno vezana uz Evropsku unije. Jer, ova zemlja je važan trgovinski partner, a London izuzetan spoljnopolitički akter.
Druga je da se radi o očuvanju jedinstva EU. Korist od Evropske unije bi trebalo da uživaju samo njeni članovi. Zbog toga je Angela Merkel u junu 2016. i izgovorila presudnu rečenicu, da ne smije da se dozvoli egoistično ponašanje i da Britanci napuštanjem unije uzmu samo ono što im je atraktivno, a ono neatraktivno ostave drugima. Jer, na kraju ne bi trebalo da se ohrabre druge članice, posebno pojedine istočnoevropske, da urade isto što i Britanci.
Berlin je s razočaranjem reagovao na to što u Donjem domu Parlamenta Velike Britanije nije usvojen sporazum o Brexitu. Zbog njemačkog pritiska EU je došla do granice dopustivog. Zbog toga je došlo i do razočaranja zbog propasti sporazuma, koji je mogao da očuva jedinstvo Evropske unije i otvori put za dalju ekonomsku saradnju.
London prvo treba da jasno kaže šta želi
Berlin je skeptičan prema daljim ustupcima. Takođe i zbog toga što se vjeruje da bi tvrdolinijaši Brexita, bez obzira kakve su ustupke dobili, mogli zahtijevati uvijek više.
Ministar spoljnih poslova Njemačke, Hajko Mas (SPD) je tokom posjete Irskoj početkom januara rekao: "Onaj ko se zalaže za to da glasanje propadne, kako bi možda dobio bolje osnove za pregovore, taj preuzima na sebe veliki rizik. Ja se na to ne bih oslanjao."
Nova šefica CDU, Anegret Kramp-Karenbauer ocijenila je nove poteze Tereze Mej kao "neadekvatne". Jer, njene izjave "sigurno ne odgovaraju onom što smo u Evropi očekivali kada smo rekli Velika Britanija mora da jasno kaže šta želi", rekla je Kramp-Karenbauer u Berlinu. Premijerka se još jednom "zalaže za pregovore koji su za nas zaključeni". Lopta je "kao i do sada u britanskom polju", kazala je šefica CDU. "Britanski parlament mora da kaže šta želi. Do sada su samo rekli šta ne žele."
Merkel je preko portparola vlade poručila: "Njemačka vlada očekuje da se britanska vlada dogovori o prijedlozima, koje je podržala većina Donjeg doma." A kao i ranije, savezna vlada se zalaže za uredan Brexit.
Savezna ministarka pravde, Katarina Barli kritikovala je najnovije prijedloge za Brexit kao "prilično razočaravajuće". "Kada se najavi plan B, onda bi to trebalo i da se uradi", kazala je vodeća kandidatkinja SPD za evropske izbore. Ona je predbacila Terezi Mej da igra na vrijeme i dodala kako se "igra vatrom".
Barli je odbacio mogućnost da se vrše korekture sadržaja. "Sadržaj sporazuma se neće mijenjati. To je jasno." On smatra da bi drugi referendum bio jedna mogućnost, kako bi se riješila ova "zamršena situacija". U ovom slučaju bi se takođe dobilo "prostora" kada je riječ o dogovorenom izlasku iz EU.
Treba li Berlin da posreduje?
U pogledu izuzetne uloge Njemačke u EU, stalno se nameće pitanje da li bi Nijemci trebalo bilateralno da posreduju. Britanski mediji su pisali o telefonskom razgovoru između Mej i Merkel i da je navodno bilo riječi o "ustupcima". Portparol vlade je to demantovao.
Treći koalicioni partner Angele Merkel, bavarska CSU slično gleda na to. Šef Pokrajinske grupe CSU u Bundestagu, Aleksander Dobrint je rekao da se neće moći u potpunosti bez njemačke inicijative. Političar CDU, Elmar Brok ne želi da se Njemačka istrčava. No, narednih dana bi moglo da dođe do novih preokreta. On kaže kako su na kraju pregovori EU po tome i poznati, da se kocka do posljednjeg trenutka i onda dođe do dogovora. Angeli Merkel je barem to poznato zbog mnogih noćnih pregovaračkih rundi na nivou EU.
No, šta god da se dogodi, savezna vlada ne želi da bude iznenađena. U decembru su urađeni nacrti zakona kako bi se bilo spremno kako za scenario urednog, isto tako i za scenario neurednog Brexita. Prije nekoliko dana je na konferenciji za novinare savezne vlade još jednom naglašeno da se sa "velikim pritiskom" radi na tome da se "pripremimo za sve scenarije". Politika je stoga posebno u kontaktu s privredom.