Čija je iračka nafta?

Razlog za uzdržanost velikih naftnih kompanija je taj što Irak ima sopstvene ideje o podeli prihoda koje nisu u skladu sa idejama naftaša. Kompanije bi dobijale dva dolara po barelu i ne bi učestvovale u podeli dobiti. Osim toga, eksploatacija nafte ostaje u rukama države, a više nema ni političkih ustupaka, kaže ministar za naftu Husain al-Šahristani:

„Sadamova era je prošlost. U našem odlučivanju neće biti nikakvih unutrašnjih ili spoljnih ustupaka.“

Ministar priznaje da su SAD pokušavale da dobiju pristup eksploataciji iračke nafte, ali su te ponude odlučno odbijene:

„Ne kažem da u SAD nema ljudi koji bi da nam daju savete i iznose razne predloge. Ali, u ministarstvu za naftu ne cene takve savete i odgovaramo im: sami znamo šta je najbolje za naš narod, a kada nam zatreba savet - zatražićemo ga.“

Iračke rezerve nafte - treće u svetu

Procenjuje se da su rezerve nafte u Iraku 115 milijardi barela, da postoje još neotkriveni izvori i da bi Irak mogao postati najveći proizvođač u svetu. Inače, zbog niza ratova - sa Iranom, prvog i drugog Zalivskog rata, i sankcija Ujedinjenih nacija proizvodnja je opadala, postrojenja su zastarela i danas se dnevno vadi dva miliona 300 hiljada barela - to je na nivou iz 2003. godine.

Od stranog tehničkog znanja važnije su, međutim, političke odluke. Naime, najveći izvori su na šiitskom jugu i kurdskom severu i niko ne bi da deo prihoda podeli sa siromašnim sunitima. Zato i dalje nije usvojen zakon o nafti.

Veliki problem je i korupcija - prema podacima transparensi internešenel Irak je na 178. mestu među 180 zemalja. Problemi su na sve strane, nafta se švercuje, crno tržište cveta, nestaju stotine miliona evra i bivši ministar za naftu Fadil Kalabi kaže:

„Ako je vlada slaba onda je dovode svi u pitanje - Kurdi, Arapi, razne provincije. Naime, svako bi da sam kontroliše naftu u svom delu zemlje.“

Autori: Peter Filip / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković