Šta protiv antisemitizma u nemačkim školama?

Kad se prošlog ponedeljka jedan 14-godišnjak pojavio u svojoj školi u Nojkelnu umotan u palestinsku zastavu, odmah je eskalirao sukob: 61-godišnji nastavnik zabranio mu je da nosi politički simbol, zatim se umešao jedan 15-godišnji učenik, udario prosvetnog radnika u glavu, a ovaj mu je, braneći se, udario šamar. Zbog fizičkog sukoba suspendovani su i nastavnik i učenik.

Taj slučaj na posebno dramatičan način pokazuje kako sukob na Bliskom istoku utiče i na svakodnevicu u brojnim berlinskim školama. Nisu svi sukobi uvek tako nasilni, ali brojni prosvetni radnici prenose da su se suočili s vanrednom situacijom, kaže Desire Galert, šefica projekta iz Inicijative protiv antisemitizma u berlinskoj četvrti Krojcberg (KIgA).

Zajedno sa svojim koleginicama i kolegama ona savetuje prosvetne radnike i posreduje između učenica i učenika. A od napada Hamasa na Izrael nema mira, kaže:

„Telefoni neprestano zvone. Sa svih strana dobijamo i-mejlove, molbe za razgovore. Neprestano odgovaram na te poruke, umirujem ljude. Tu ima mnogo emocija, a delimično i haosa."

Strah od reakcija u slučaju odavanja počasti žrtvama

Javljaju se prosvetari ne samo iz Krojcberga i Nojkelna, već iz čitavog Berlina. Učenici slave radikalno-islamski Hamas, izjašnjavaju se antisemitski, često dolazi i do glasnih svađa, pa i gurkanja i tuča.

Derviš Hizarci je predsednik Uprave Inicijative protiv antisemitizma. I sam je bivši prosvetni radnik. Kaže da su neke od kolega preopterećeni situacijom.

Jedna zamenica direktora se recimo bojala da bi minut ćutanja za žrtve u Izraelu mogao da izazove bes i ispade učenika. „Pitao sam je: 'Kako ti procenjuješ situaciju? Da li misliš da će biti problema?' A ona je odgovorila: 'Sigurno!' Onda sam joj savetovao da ne počinje čas minutom ćutanja, već da najpre otkrije kakve su te emocije i nekako da dopre do dece."

Hizarci nudi konkretne savete. Važno je, kaže, da se s decom i mladima najpre razgovara kao sa ravnopravnima. Da ih pitaju kako su doživeli vikend. Dozvoliti i emocije: bes, strah, mržnju. A onda stvari raščlaniti na činjeničnoj osnovi: šta je Hamas? Šta je teror? Šta je rat?

Protivrečnosti izdržati i s time raditi

To prosvetnim radnicima nije uvek lako, jer i sami u konflikt ulaze s emocijama, kaže Hizarci. „Brojni prosvetni radnici proveli su prošli vikend gledajući vesti o tome šta se događa u Izraelu i veoma su pogođeni strašnim slikama." Onda dođu u školu i vide decu i mlade koji iskazuju solidarnost s drugom stranom, a istovremeno ne pokazuju empatije za patnje i bol Izraelaca, napominje Hizarci.

To se dogodilo i 61-godišnjem nastavniku u gimnaziji u Nojkelnu. Emocionalno pogođeni nastavnik sudario se s učenicima. Da bi se to sprečilo potrebna je tolerancija na obema stranama. Dakle, učenike bi trebalo senzibilizovati za to šta je antisemitizam, ali istovremeno prihvatiti da su i oni ljuti zbog iskustava diskriminacije.

Saveti prosvetnim radnicima i učenicima

Naravno da je to hod po žici. S jedne strane moraju se imati otvorene uši, a s druge postaviti jasne granice, kaže Desire Galert.

„Moramo da vidimo gde se razbuktavaju emocije i kako ćemo da ovladamo situacijom? Da li pomaže ukor u nekom trenutku ili treba opustiti atmisferu, stvoriti mogućnost razgovora za učenike?"

Istovremeno je potrebno i intervenisati ako se čuju uvredljive izjave, ako nešto potpada pod krivično delo ili neko poziva na nasilje protiv neke grupe. Ali, i tu bi trebalo reagovati odmereno. Dali učenici znaju koji simboli su zabranjeni? Da li znaju da je huškanje protiv nekog naroda krivičnog delo? Prosvećivanje je alfa i omega, kaže Desire Galert.

Brojni prosvetni radnici zahvalni su za takve savete. Pred Inicijativom je zato još puno posla. Njeni saradnici organizuju radionice, savetovanja, posreduji u školama. Dolaze u kontakt i sa učenicima, nastoje da podstaknu sukobljene strane da približe svoje stavove. U zaštićenim prostorima bez nastavnika ili roditelja oni pokušavaju da pokažu razumevanje, odraze emocije, a stvari objasne.

Strah od dalje eskalacije nakon izraelske ofanzive

Predsednik Uprave Inicijative Dervis Hizarci ocenjuje da je reč o potpuno novoj dimenziji jednog konflikta, koji je došao i do berlinskih škola. S druge strane, on smatra da najveći stepen eskalacije još nije dosegnut.

„Čim Izrael pokrene ofanzivu, videćemo da će nas zapljusnuti novi talas emocija", upozorava. Zato je važno, kaže, intervenisati što je moguće ranije. U stvari, takav rad je najvažniji u vreme mira, kad emocije još nisu uzavrele, objašnjava.

Prosvetnim radnicima u vreme akutnih kriza on uvek savetuje sledeće: sukob na Bliskom istoku ne može se udaljiti iz berlinskih škola. Može se samo pokušati da se deci i mladima predstavi gledište protiv antisemitizma i diferenciraniji pogled na bliskoistočni sukob, kaže Hizarci.

džb/aj (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.