Aktivisti nastavljaju borbu u ime Džordža Flojda
25. maj 2023.
Tih devet minuta i 29 sekundi pre tri godine šokiralo je svet. Video koji je telefonom snimio prolaznik u Mineapolisu postao je dokument užasa. Na njemu se vidi beli policajac Dereka Šovin kako svo to vreme kolenom pritiska vrat Džordža Flojda dok ga ovaj moli da mu dozvoli da diše i doziva svoju majku u pomoć. Šovinove kolege, Aleksander Kueng, Tu Tao i Tomas Lejn sve to su posmatrali, a da nisu reagovali.
Prema obdukciji, Flojd je tada izgubio svest – i umro. Usledile su demonstracija protiv rasizma i policijskog nasilja, i to ne samo u Sjedinjenim Državama. U danima i nedeljama nakon 25. maja 2020. u mnogim američkim gradovima vladalo je vanredno stanje. Bes zbog decenija maltretiranja od strane policajaca bele boje kože, frustracija zbog često osuđivanog strukturalnog rasizma onih u uniformama, pretvorili su se u nasilne nerede sa paljenjem barikada i pustošenjem gradskih centara.
-pročitajte još: Borba protiv rasizma počinje u glavama belaca
Šovin i njegove kolege su osuđeni
Džo Bajden, koji je godinu dana kasnije nasledio tadašnjeg predsednika Donalda Trampa, obećao je pravdu, temeljnu reformu policije, pa čak i „kraj rasizma“, ako on useli u Belu kuću.
Dve godine kasnije neke stvari se jesu dogodile. U dva odvojena suđenja, za ubistvo i za kršenje Flojdovih ustavnih prava, Šovin je osuđen na više od 40 godina zatvora. Tu kaznu već služi. Njegove kolege takođe su proglašene krivim za kršenje Flojdovih ustavnih građanskih prava i služe nekoliko godina zatvora. Dalji postupci su još u toku.
To je barem delić pravde. Pritom se mnogi slažu da presuda verovatno ne bi bila tako jasna da nije postojao video-snimak kao dokaz. Jer, sve do danas policajci bele boje kože često uspevaju da se izvuku za svoja nehumana dela, jer se njima veruje, a ne žrtvama crne boje kože ili njihovoj rodbini.
-pročitajte još: Preterana upotreba sile: šta policija sme da radi?
Birokratske borbe za vlast
Novinar Robert Semjuels pre nekoliko dana dobio je Pulicerovu nagradu za knjigu „Njegovo ime je Džordž Flojd“. U intervjuu za DW on podseća da je Bajden, pa i nakon što je postao predsednik, u više navrata obećavao da će sprovesti velike reforme u policiji. Ali, Semjuels kaže da se nije dogodilo ništa.
„Stvari u Vašingtonu nikad nisu tako jednostavne“, kaže Semjuels. „Iako u ovoj zemlji postoji velika solidarnost i želja da se strukturni rasizam okonča i da se spreči da se ovako nešto ikada više dogodi, reforma se ipak zaglavila u birokratskim borbama za moć.“
To, kako kaže, nisu promenili ni svi oni bezbrojni ljudi koji su izlazili na ulice. „Verovali su da se, nakon tako užasnog ubistva, mogla pojaviti prilika da se svet promeni“, kaže Semjuels. Sada su, prema njegovim rečima, suočeni s tužnom stvarnošću u Americi: „Čim se pojavi sistemski rasizam, ljudi se osećaju optuženim, razotkrivenim i zapravo ne žele o tome da razgovaraju.“
Boja nečije kože još uvek određuje da li će on morati da računa s tim da će ga policija uhapsiti, ako ne i ubiti, kaže Robert Semjuels. I još više: „Vidimo da se istorija ponavlja.“ Rasprave o glasačkim pravima za koje se smatralo da su prevladane ponovo će se pojaviti: „Postoje zakoni i nacrti zakona koji crncima u ovoj zemlji otežavaju glasanje. Stvarno nije jasno kako će se stvari odvijati od sada.“
-pročitajte još: Policijsko nasilje u Nemačkoj: „Brate, to nije smešno!“
Postoje promene
Da li je borba oko Džordža Flojda za pravdu na kraju bila uzaludna? Jedna od onih za koju je borba protiv strukturalnog rasizma i diskriminacije visoko na dnevnom redu, jeste Zajnab Mohamed. Početkom 2023. ta 25-godišnjkinja je ušla u Senat države Minesote – kao prva poslanica somalskih korena. Kao senatorka, ona pokriva područje gradova Mineapolis i Sent Pol.
Ona smatra da se od smrti Džordža Flojda mnogo toga promenilo nabolje: „Amerikanci crne boje kože u našoj državi, ali i u ostatku zemlje, postali su mnogo oprezniji“, kaže senatorka Demokrata iz Minesote. „Takođe smo uspeli da promenimo neke zakone na bolje, na primer uspeli smo da sprečimo neonacističke grupe da se infiltriraju u naše policijske vlasti“, kaže ona.
Takođe, kaže, presudu u slučaju Džordža Floda smatra primerenom: „Dobro je što je Derek Šovin osuđen i što je iza rešetaka“, kaže senatorka. Pa ipak, kako dodaje, prava pravda je za nju daleko od ostvarenja. A nje će biti samo „kada sprovedemo sistematske promene u svim resorima i u politici u celini. Tek kada budemo mogli da razumemo zašto ti ljudi čine zločine i ako možemo da ih pozovemo na odgovornost – to je prava promena koja nam je potrebna.“
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.