Američka diplomatija na steroidima
23. mart 2018.Izbor predsednika SAD Donalda Trampa da jastreb i zagovornik rata Džon Robert Bolton postane njegov savetnik za nacionalnu bezbednost nakon generala Herberta Rejmonda Mekmastera, nedvosmisleno pokazuje da moramo da budemo spremni na još agresivniju američku politiku – uključujući i vojne opcije.
- pročitajte još: Sve manje glasova otpora u Beloj kući
U krugovima američke vlade Bolton je dobro poznato lice. Karijeru je počeo još pod Reganom i Bušom starijim, a Buš mlađi ga je imenovao za ambasadora u Ujedinjenim nacijama i na tom mestu je bio od avgusta 2005. do decembra 2006. godine
U vreme Obame, njegov način razmišljanja nije bio opcija i zato je Bolton to vreme proveo pišući memoare indikativnog naslova „Predaja nije opcija“. Pored toga, radio je u više neokonzervativnih instituta, a bio je i komentator Foks njuza.
Evo nekih od njegovih stavova o važnijim kriznim žarištima u svetu:
Rat u Iraku
Bolton je možda jedan od poslednjih ljudi u Vašingtonu koji i dalje smatra da je (drugi) američki rata sa Irakom koji je doveo do svrgavanja Sadama Huseina ima smisla. U međuvremenu ne samo da je čitav niz članova vlade Buša mlađeg izrazio žaljenje zbog toga što su se upustili u taj sukob, već je to – do sada – bilo i mišljenje predsednika Trampa.
Trampovo mišljenje: Rat u Iraku je bio uzaludan „gubitak novca i krvi“.
Bolton je i sam, lično, u velikoj meri odgovoran za taj rat: on je od 2001. do 2005. bio Bušov pomoćnik ministra za „kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost“ i upravo on se optužuje da je manipulisao podatke i tvrdio da iračko oružje za masovno uništenje postoji. Ono nikada nije pronađeno, ali je to bio povod za rat koji je izbio 2003.
Severna Koreja
Iako je Bolton izjavio da je Severna Koreja „problem Južne Koreje“, to ne znači da on nije spreman da savezniku SAD pomogne i vojnom silom. Na provokacije Pjongjanga on redovno reaguje zalažući se za vojni odgovor protiv „tiranskog diktatora“, kako je 2003. nazvao tadašnjeg vođu Severne Koreje Kima Džonga Ila. To se dogodilo u Seulu, neposredno uoči razgovora šest nacija o severnokorejskom atomskom programu.
Boltonovo mišljenje: SAD imaju „malo vremena“ za vojnu intervenciju u Severnoj Koreji.
Rusija
Ako je za utehu, jer odnosi Trampovih ljudi s Kremljom još nisu jasni, s Boltonom u Belu kuću stiže jasan kritičar Rusije. On je recimo nedavno izrazio svoje uverenje da se Moskva zaista mešala u američke izbore na kojima je Tramp izašao kao pobednik.
- pročitajte još: „Predsednik se diči svojim greškama“
Kada se Putin nedavno pohvalio novim atomskim oružjem, Bolton je preko Tvitera odmah ponudio jedini odgovor koji poznaje: i SAD bi trebalo da stvore novo nuklearno oružje. „Trebalo bi dati strateški odgovor na ruske nove nuklearne projektile kako bismo pokazali našim saveznicima u Evropi da nećemo dozvoliti da Rusija radi što hoće sa SAD ili našim saveznicima.“
Iran
Uz novog američkog ministra spoljnih poslova Majka Pompea, Bolton je sada već drugi iz najužeg kruga američkog predsednika koji uporno tvrdi da je sporazum o atomskom programu Irana bio greška i da je jedina opcija – svrgnuti režim u Teheranu.
Dobro poznati ratnički stavovi...
I u čitavom nizu drugih problema, Bolton zagovara ekstremno ratoborna gledišta. On je takođe ostao jedan od retkih koji ne vidi ništa loše ni u tome da logor u Gvantanamu ostane. Zagovornik je i preseljenja američke ambasade u Izraelu u Jerusalim, a zalaže se i za to da SAD nastave da podržavaju Tajvan kako bi se pritisak na Peking povećao.
Zato savetnička firma Eurasia Group imenovanje Boltona i Pompea na visoke dužnosti komentariše sledećim rečima: „Američka spoljna politika zapravo je ’America First’ na steroidima“.
S druge strane, Bolton je, nakon imenovanja, za Foks njuz izjavio: „Iskreno, ono što sam do sada privatno govorio, to je sada iza mene.“