Američka pomoć Ukrajini preko Nemačke i Poljske

Amerika će municiju Ukrajini dostavljati preko Poljske, Nemačke i drugih zemalja u Evropi. Ministarstvo odbrane SAD već neko vreme se pripremalo za „Dan Iks“, za važnu odluku koju je Ukrajina dugo čekala od američkog Predstavničkog doma – novi paket pomoći od 60 milijardi dolara. Na frontu u istočnom delu zemlje ukrajinske trupe su pod snažnom artiljerijskom vatrom ruskih snaga na koju ukrajinski vojnici, zbog nedostatka municije, jedva da mogu da odgovore.

„Mislim da je Ministarstvo odbrane poslednjih nekoliko nedelja naporno radilo da bude spremno“, kaže za DW bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga za Evropu, general Ben Hodžis.

„To znači da je Pentagon stvari već pripremio tako da brzo mogu da krenu u pravom smeru, pa sada sve može brzo da se prenese preko granice“, dodaje u razgovoru za DW i nemački stručnjak za bezbednost Niko Lange.

Raspršena logistika u Ukrajini

Na ukrajinskoj granici već postoji sofisticiran sistem transporta, spreman da zaštiti dopremu od ruskih vazdušnih napada. „Od početka velike ruske invazije pre dve godine, ta zemlja je stvorila ’raspršenu logistiku’ za dostavu zapadne vojne opreme“, kaže Lange. „Materijal se ne utovaruje na jedan voz, koji bi tako mogao da bude primamljiva mete, već je raspoređen na različite vozove, koji do odredišta često voze i noću.“

Ukrajini sada stoji na raspolaganju i flota zapadnih teških transportera za drumski saobraćaj. U toj zemlji je u toku noći uveden policijski čas, što otežava moskovskoj obaveštajnoj službi, posebno špijunima na terenu, da lociraju rute snabdevanja.

Američki general Hodžis tvrdi da rusko ratno vazduhoplovstvo, iako ima mnogo bolje avione, do sada nije uspelo da uništi nijedan voz ili konvoj koji je prevozio municiju ili opremu iz Žešova u Poljskoj kroz Ukrajini.

Od Nemačke do Žešova u Poljskoj

Na poljskoj strani ukrajinske granice, regionalni aerodrom u malom gradu Žešovu na jugoistoku Poljske glavno je čvorište za zapadnu pomoć. Hodžis procenjuje da će tamo da sleću američki avioni iz Nemačke. „Bez obzira na to da li je u pitanju železnica ili C-17 avioni koji lete do Poljske i onda istovaruju teret u Žešovu“ – logistika američkih vojnih snaga može brzo da deluje.

Hodžis ističe da je Nemačka ključno čvorište za američke dostave u Ukrajinu – „zbog svoje geografske pozicije, razvijene infrastrukture i, na kraju, zbog gotovo osamdesetogodišnjeg prisustva SAD i saradnje s našom zemljom-domaćinom, Nemačkom“.

U jugozapadnom delu Nemačke, u pokrajini Porajnje-Palatinat, nalazi se i najveće skladište municije američkih vojnih snaga izvan SAD. Tzv. „Miesau Army Depot“ je u neposrednoj blizini najveće američke vojne baze u Evropi, u Ramštajnu.

ATACMS sa dometom od 300 kilometara

General Hodžis objašnjava da bi novi paket pomoći trebalo da po prvi put uključuje i artiljerijske projektile tipa ATACMS s dometom od 300 kilometara. Vest o tim isporukama u međuvremenu je i potvrđena u Vašingtonu. Do sada je američki predsednik Džo Bajden dozvoljavao isporuku te municije samo s dometom od 150 kilometara. Slično je dakle kao s projektilima Skalp iz Francuske ili Storm Šedou iz Velike Britanije.

Hodžis veruje da bi Ukrajina s novim dostavama mogla ciljano da napada komandne strukture i skladišta municije i oružja Rusa. „Umesto da se čeka da ruske rakete budu lansirane s aviona, pa onda da se pokušava da se one presretnu i obore, mnogo je efikasnije uništiti mesto s kojeg ti projektili dolaze.“

Pripreme do mosta Krim

Nemački stručnjak Niko Lange, koji inače radi i za Minhensku konferenciju o bezbednosti, kaže: „Kada pogledamo situaciju na jugu, uočavamo da je ona i dalje takva da tri pristupa Krimskom poluostrvu predstavljaju ključne vojne ciljeve.“ Lange očekuje da će Ukrajina u narednim mesecima pokušati da eliminiše što više osetljivih tačaka ruskog snabdevanja na Krimu – sve do najvažnije rute snabdevanja, Krimskog mosta koji povezuje Rusiju s poluostrvom. „Postoji čitav niz vrsta municije koje trenutno mogu da isporuče samo SAD“, kaže Lange, podsećajući da pokretanje proizvodnje municije u Evropi traje veoma dugo.

Kristijan Meling, direktor Centra za bezbednost i odbranu pri nemačkom trustu mozgova Nemačko društvo za spoljnu politiku, veruje da je paket pomoći koji je sada odobrio Senat SAD, uglavnom kupio Evropljanima vreme. On smatra da je ova nova pomoć SAD „kraj priče“ u ovom obimu. Mesecima su pristalice predsedničkog kandidata Donalda Trampa u Senatu blokirale pomoć Ukrajini.

„Amerikanci nam kupuju vreme, a onda mora da se aktivira evropska pomoć“, kaže Meling za DW i zaključuje: „Evropa mora da se naoruža zbog opasnosti od Rusije, ali i da bi pomogla Ukrajini.“

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.