Amerika i oružje – tu Bog ne pomaže
3. oktobar 2017.
Broj mrtvih u napadu vatrenim oružjem na posetioce koncerta kantri muzike u Las Vegasu porastao je na 59, a broj ranjenih na 527, saopštio je šerif Džo Lombardo. Napadač je 64-godišnji penzioner Stiven Kreg Pedok iz mesta Meskit u američkoj državi Nevadi. Napad je izvršio sa 32. sprata hotela Mandelej Bej. Pre upada policije Pedok je izvršio samoubistvo. U hotelskoj sobi pronađeno je oko 10 komada oružja, a prema rečima šerifa Lombarda, istražitelji su pronašli 18 komada vatrenog oružja, eksploziva i nekoliko hiljada metaka u domu osumnjičenog u Meskvitu. Prema podacima policije, Pedok nije imao policijski dosije. Iako je odgovornost za masakr preuzela Islamska država, policija smatra da je reč o napadu izolovanog pojedinca.
Nakon masakra u Las Vegasu od američkih političara ne treba očekivati veliki zaokret kada je reč o zakonu o oružju, piše na svom internet portalu radio Dojčlandfunk: „U SAD cirkuliše više oružja nego što ta zemlja ima stanovnika. Već to pokazuje da problem nije moguće rešiti za kratko vreme. Ali i mali koraci su sada hitno potrebni, poput zabrane stravičnog automatskog oružja. Ili istraživanje o oružanom kriminalu, čemu se republikanci izričito protive. Ili, naprimer, zabrana netransparentne prodaje oružje – ono se sada često kupuje bez ikakvih dokumenata.
Trampovo obraćanje Amerikancima tužnim glasom mnogim građanima zato zvuči veoma šuplje. U međuvremenu sedamdeset odsto građana želi strožiju kontrolu oružja. Oružje je već odavno u SAD deo svakodnevice, posebno u unutrašnjosti zemlje. Statistička verovatnoća da stanovnici gradova poseduju oružje je znatno manja. Dugoročno će dakle samo snažnija urbanizacija SAD dovesti do pada kulta oružja. Od američkih političara je teško očekivati rešenja.“
Iz Las Vegasa niko neće izvući pouke, svakako ne Tramp. Oružani lobi je isuviše uticajan, komentariše Zidojče cajtung: „I kakva je reakcija politike? Zastave na pola koplja. Minut ćutanja i molitva. Sednica Senata u ponedeljak počinje molitvom sveštenika Berija Bleka. Predsednik SAD Donald Tramp citira iz Biblije. Na kraju – kao i uvek – God bless America, Bože blagoslovi Ameriku. I to je to. Pri tom je jasno da molitva neće pomoći u odvraćanju ljudi da posegnu za oružjem i pucaju u druge. Ali molitva je jedino u čemu su demokrate i republikanci složni posle takvog jednog masakra. Poražavajuća je tradicija takvih pucnjava u SAD. Las Vegas sada je prvi na listi sa najvećim brojem stradalih. Sledi Orlando, 2016. godine, kao i masakr na univerzitetu u Virdžiniji iz 2007. godine sa 32 žrtve.“
Minhenski list ocenjuje da masakr iz Las Vegasa neće voditi ka izmeni zakona o posedovanju oružja, ističući snažan uticaj oružanog lobija: „Kada je reč o zakonu o oružju, zemlja je čvrsto u rukama NRA, Nacionalne asocijacije za oružje. Ona ima potreban novac ili da izbornu kampanju napravi uspešnom ili da jednom političaru uništi karijeru. Za to na raspolaganju godišnje ima oko 250 miliona dolara. Na to dolazi još i pet miliona visokomotivisanih članova koji se suprotstavljaju svakome koji želi da ograniči pravo na posedovanje oružja. Mnogi republikanci u Kongresu koji danas u oba doma imaju većinu, zavisni su od naklonosti NRA. I pojedine demokrate radije ne bi bile njeni neprijatelji.“
Zidojče cajtung podseća i da je predsednik Tramp već tokom predizborne kampanje u potpunosti stao na stranu Nacionalne asocijacije za oružje: „U znak zahvalnosti NRA ga je u maju 2016. godine proglasila za svog kandidata. U aprilu ove godine govorio je na godišnjem kongresu NRA, pri tom istakavši kako je on prijatelj i neko ko se zalaže za NRA u Beloj kući.“
I nedeljnik Špigel na svom portalu iznosi sumnju da će masakr iz Las Vegasa dovesti do promena u vezi sa zakonom o oružju: „I portparolka američke vlade Sara Hakabi Sanders bila je van sebe. Kada je izgovarala imena pojedinih žrtava masakra u Las Vegasu, potekle su joj suze. Ali saosećanju je došao kraj kada se postavilo pitanje kakve će biti konsekvence. 'Ima vremena i mesta za političku debatu', kazala je. Ali sada za to nije vreme, već neki drugi put. Ali kada molim? Kada ubijeni budu sahranjeni? Posle sledećeg masakra? Kada horor iz Las Vegasa bude odavno zaboravljen? Šta je povod za zajedničko delovanje, ako ne smrt desetina sugrađana? Tužan odgovor: to vreme u SAD nikada neće doći.“
priredio Boris Rabrenović