Amerika odlazi, haos dolazi...

Svetska javnost je sa opreznim optimizmom propratila povlačenje poslednjih američkih trupa iz Iraka. Na prvi pogled činilo se da su Iračani, devet godina nakon ulaska američke vojske i svrgavanja Sadama Huseina, na koliko-toliko dobrom putu da u svoje ruke preuzmu suverenost i budućnost te zemlje. Ali, to je puko zavaravanje. Preko 70 mrtvih u seriji eksplozija u Bagdadu, kao i kriza vlade koja sve više eskalira dovela je zemlju na ivicu građanskog rata.

Pa ipak, napadi bi mogli dobro da dođu šiitskom premijeru Nuriju al-Malikiju, koji je optužio svog zamenika i vicepremijera, sunitu Tarika al Hašemija za umešanost u terorističke napadima. Sada se i iračko pravosuđe potrudilo da za njim raspiše poternicu. Hašemi je pobjegao na sever Iraka, naseljen Kurdima. Do tamo ne seže ruka iračkog pravosuđa. Teroristički napadi i kriza vlade ipak imaju nešto zajedničko. Pokazuju da je bezbednosna situacija krhka i lomljiva, isto kao i odnos političkih snaga u zemlji. Zemlja je na ivici rata, koji bi mogao da izbije između sunita i šiita i kojeg više, s obzirom na odlazak američke vojske, nikakve savezničke trupe ne mogu da zaustave.

Amerikancima je uspelo da pomognu sunitima, šiitima i kurdima da postignu dogovor o podeli vlasti. Tako šiitski premijer ima dva zamenika od kojih je jedan sunit, a drugi Kurd. Isto je i sa predsednikom parlamenta. Ali, premijer Nuri Al Maliki, blizak iranskim krugovima, proglasio je da je politika ravnomerne etničke zastupljenosti okončana. Njegova namera je da skoncentriše svu vlast u svoje ruke. On nije bez razloga uticao na to da se raspiše poternica za njegovim zamjenikom Hašemijem, koji je jedan od retkih sunita, koji je pristao da učestvuje u izgradnji zajedničkih institucija vlasti. A to se desilo dan nakon povlačenja poslednjih američkih trupa iz Iraka. Na iračkoj televiziji odmah je objavljeno navodno priznanje, koje su dali Hašemijevi telohranitelji.

Propusti SAD-a

Sada počinje da se sveti to što su SAD zapostavile izgradnju nezavisnih medija i institucija pravne države, ali i neophodni proces pomirenja. Najvažnije je da Iračani budu u stanju da osiguraju bezbednost zemlje, glasila je kratkovida američka deviza. Ali, oni ni to nisu u stanju. Ne obazirući se na savete Pentagona, Vašington je zbog nedostatka novca odustao od ideje da ostavi snažnu interventnu jedinicu u Iraku. Uz to postoji i nerazumevanje za prirodu sukoba i kulturne razlike u društvu, koje je veštački održavao i kojim je godinama brutalno upravljao bivši diktator Sadam Husein.

Skoro devet godina nakon svrgavanja Sadama Huseina, šiiti i suniti bore se za vlast u duboko podeljenom Iraku. Nacionalno pomirenje, na kojem se radilo godinama, pokazalo se kao površno odrađen i insceniran projekat, koji nema nosive temelje. Hajka protiv sunitske manjine, koja se zahuktala u provladinim medijima, širi se zemljom. Istovremeno, terorizam pokazuje svoje ružno lice. Amerika odlazi, haos dolazi... Scenario, kojeg su se svi pribojavali, preti da se ostvari i to u većoj meri nego što su mogli da predvide i najgori pesimisti.

Komentar: Danijel Šeškevic
Odgovorni urednik: Ivan Đerković