Analena Berbok: „Demokratija ne pada s neba“

Šefica nemačke diplomatije Analena Berbok učestvovala je na panelu ovogodišnjeg GMF-a u društvu filipinske novinarke i dobitnice Nobelove nagrade Marije Rese, kao ugandske novinarke i medijske preduzetnice Skovije Kalton Nakamja.

Global Media Forum u organizaciji Dojče velea (DW) održava se u Bonu, a ove godine je u fokusu konferencije moć demokratije, odnosno situacija u kojoj se širom sveta nalazi demokratija. Na panelu se diskutovalo o tome kakvi su politički i društveni procesi potrebni da bi se društva i demokratije učinili otpornijim, odnosno kako bi se u medijima mogli učiniti vidljivijim različiti glasovi društvenih aktera.

„Demokratija nije pala s neba“, rekla je Berbok posetiocima panela. „Mi moramo da je zaštitimo.“

Ona je govorila i o tome kako neke aspekte otvorenih društava, koji su ljudima ranije bili sasvim normalni i sami po sebi razumljivi, na primer ravnopravnost svih polova ili pravo na abortus, određeni politički akteri sada stavljaju pod znak pitanja.

„Ovo je krucijalna godina za demokratiju“, složila se Resa. Ona je 2024. opisala kao potencijalnu „prekretnicu“ za međunarodni poredak koji se bazira na određenim pravilima. „Čak 71 odsto sveta je trenutno pod autoritativnom vlašću. [Demokratija] je ugrožena, zatvara se prozor za naše delovanje, ali još imamo tu mogućnost.“

Berbok, Resa i Nakamja, osnivačica „Her Story Uganda“, takođe su pričale i o onlajn -uznemiravanju, posebno usmerenom prema ženama.

Berbok je svedočila o svojim mukama koje je imala sa seksualnim uznemiravanjem u vremenima pre nego što je postala šefica nemačke diplomatije. Između ostalog se radilo i o manipulisanim, lažiranim fotografijama. Rekla je kako je sve to ignorisala, kako je smatrala da je ignorisanje jedina mogućnost koja joj stoji na raspolaganju. No, kada je srela i druge poznate žene koje su bile cilj sličnih kampanja, ona je, kaže, shvatila koliko je ta vrsta uznemiravanja zapravo podmukla.

Medijska industrija pod pritiskom

Na ovogodišnjem Global Medija Forumu učestvuje više od 1.500 političkih i medijskih lidera, novinara, akademskih aktera i drugih učesnika iz čitavog sveta. GMF je počeo s radom u ponedeljak u Bonu (World Conference Center).

Tema GMF-a 2024 je „Podela rešenja“ (Sharing solutions), tiče se tema kao što su efekti veštačke inteligencije na novinarstvo i demokratiju, kako izveštavati o konfliktima, kako se osigurava bezbednost novinara, o lažnim vestima i kako se protiv njih bori, ali i o cenzuri na internetu kojoj je cilj potiskivanje kvalitetnog novinarskog rada i sadržaja.

„Optimizam je čak i u mračnim vremenima bolja opcija za suočavanje s tim stvarima, zato što pesimisti obično ne doprinose rešenjima. Delimo rešenja i ideje, i uživajmo u društvu sjajnih ljudi na GMF-u“, rekao je generalni direktor DW Peter Limburg tokom ceremonije otvaranja 17. izdanja Global Medija Foruma.

U svojoj video-poruci, šef pokrajine Severna Rajna Vestfalija, Hendrik Vist, naglasio je odlučujuću ulogu podsticanja medijske kompetencije u digitalnoj eri.

„Digitalizacija sa svojim brzo rastućim i brzo razvijajućim informacionim mogućnostima, istovremeno je i šansa i izazov“, rekao je Vist. „Mnogi ljudi teško razlikuju istinite i lažne informacije, a to upravo naglašava i neophodnost podsticanja medijske pismenosti.“

Limburg je, osim toga, naglasio i uticaj veštačke inteligencije na medije i važnost ljudskog delovanja u tom kontekstu. To je poput dvoseklog mača, rekao je, „digitalni svet ne menja samo novinarstvo, već je i veštačka inteligencija takođe spremna da ga još više prodrma. To je velika šansa za našu industriju, ako tehnologiju budemo koristili poštujući etička pravila, koristeći je kao alat koji nam pomaže, a ne kao zamenu.“

On je dodao da stvarni napredak neće biti postignut ako mašine sami budu proizvodile sadržaj, odnosno definisale najvažnije vesti dana.

„Veštačka inteligencija može da asistira, ali odlučujuće uloge u novinarstvu uvek moraju da donose ljudi“, rekao je Limburg. „Ljudska kontrola je ključ za suzbijanje dezinformacija povezanih s veštačkom inteligencijom. Mi kao novinari moramo odgovorno da je koristimo kako bismo sačuvali poverenje javnosti, kako bismo zagarantovali tačnost informisanja, odnosno kako bismo podržali demokratiju.“

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku