Angela Merkel traži saveznike

Latinska Amerika je neka vrsta uzornog posvojčeta nemačke spoljne politike: potkontinent ne pravi probleme, raduje se dobrim odnosima, ali se niko preterano ne trudi da ih intenzivira. Otkako se SAD gotovo više uopšte ne interesuju za svoje zadnje dvorište, Kinezi tamo uspešno ostvaruju uticaj – posebno trgovinom i direktnim investicijama.

Nemačka i EU u tom pogledu tapkaju u mestu. „Nemačka spoljna politika se poslednjih godina u velikoj meri ravna prema krizama“, kaže Ginter Majhold iz Fondacije za nauku i politiku (SWP) „a Latinska Amerika jednostavno nema veze sa tim krizama“. No, to upravo počinje da se menja.

Jer, ako je donedavno Nemačka znala da je najmoćnija zemlja sveta na njenoj strani, posle Trampovog istupa na samitu G7 više nema izvesnosti. Umesto toga, nazire se da se vlada SAD u temeljnim pitanjima svetske politike udaljava od nemačkih i evropskih pozicija.

Kada nemačka kancelarka Angela Merkel od 7. do 11. juna bude putovala u Argentinu i Meksiko, to ni u kom slučaju neće biti samo samo formalna poseta u okviru nemačkog predsedavanja grupom G20 – biće to i podrška jednoj određenoj slici sveta.

Očekuje se govor o temeljnim pitanjima

„Merkelova je ponešto nevoljko postala braniteljka slobodne trgovine“, kaže Detlef Nolte, direktor hamburškog Instituta za latinoameričke studije GIGA. Zato bi njena misija mogla biti značajna kada je reč o produbljivanju odnosa sa zemljama Latinske Amerike.

U Ministarstvu spoljnih poslova kažu da se očekuje da Angela Merkel govori o temeljima nemačke politike u Latinskoj Americi. To bi i bilo primereno, smatra istraživač SWP Majhold, i podseća da je ministara spoljnih poslova Gido Vestervele svojevremeno u Argentini, Meksiku i pre svega Brazilu video „sile oblikovanja“ koje na regionalnom i globalnom nivou mogu da daju značajan doprinos rešavanju globalnih problema kao što su slobodna trgovina ili promene klime.

No, posle toga su došle ekonomske krize: Argentina i Brazil su skliznuli u recesiju, a Brazil je pri tome zahvatila trajna politička kriza. Teško je reći da li bi slobodna trgovina mogla da spreči krizu, ali se zna da nijedna od te dve zemlje godinama nije pokazivala nikakvo interesovanje za nju.

Tako pregovori Merkosura i EU o trgovinskom sporazumu od njihovog zvaničnog početka 1999, i pored više pokušaja da se ožive, gotovo uopšte nisu napredovali. No, direktor GIGA Nolte kaže da za to nisu krivi Južnoamerikanci: „Zemlje Merkosura hoće da isporučuju Evropi poljoprivredne proizvode, ali to EU neće“.

Meksiko je poseban slučaj

Što se tiče Meksika, ta zemlja je naklonjena svetskoj trgovini. U poređenju sa drugim privredama Latinske Amerike, meksička je u dobrom stanju, iako ima umeren rast. No, ta zemlja ima mnogo sopstvenih problema: organizovani kriminal, korupciju, migraciju i – pogotovo sada – odnose sa SAD.

To je razumljivo, jer Meksiko ekonomski i geografski pripada Severnoj Americi. No, ta zemlja i sa EU ima Okvirni sporazum kojim je dogovoreno sukcesivno povećavanje obima slobodne trgovine određenom robom i uslužnim delatnostima. Pre godinu dana, taj Sporazum je modernizovan. Ali, iako Meksiko ima sporazume o slobodnoj trgovini sa mnogim drugim zemljama Latinske Amerike i Azije, 80 odsto izvoza te zemlje ide u SAD.

Nova era ili fino podešavanje postojeće?

To bi moglo da se promeni. Jer, ako predsednik SAD Donald Tramp izoluje SAD od međunarodne trgovine, privreda Meksika koja je orijentisana na izvoz će ostati bez novih tržišta za plasiranje svojih proizvoda.

Ministar privrede Ildefonso Gajardo je posle jednog sastanka sa komesarkom EU za trgovinu Cecilijom Malmstrem najavio da će nova verzija trgovinskog sporazuma biti zaključena krajem 2017 – i to govori o odlučnosti. Doduše, i Kina je zainteresovana za intenziviranje razmene robe sa Meksikom.

Hitno zauzeti pozicije

Merkelova bi morala da pozicionira EU i Nemačku kao važne aktere, zaključuje i Ginter Majhold. Ona ima o čemu da pregovara: „Meksiko već godinama gai velika očekivanja od Nemačke – koja do sada nisu ispunjena, posebno na planu naučno-tehničke saradnje“, prenosi ovaj poznavalac Meksika.

U Argentini bi takvo pozicioniranje moglo biti još važnije – ako Nemačka ne žei da prepusti teren drugim silama. Rusija i Indija su poslednjih godina povećali uticaj. Kina je posebno angažovana u toj zemlji – ona tamo gradi dve hidrocentrale i ispunjava i druge obaveze po ugovorima sklopljenim još u vreme Kristine Kirhner. Novi predsednik Mauricio Makri smatra da je uticaj Kine preveliki, ali on je samo nanovo pregovarao o starim ugovorima, ali ih nije otkazao.

Merklova bi da u tim zemljama pokuca na otvorena vrata kada se radi o nameri da se stvori alijansa protiv SAD i za slobodnu trgovinu.