Asad je otišao, sirijske izbeglice u Nemačkoj ostaju?

Vesti o kraju Asadovog režima u Siriji iznenadile su političare i društvo u Nemačkoj usred početka predizborne kampanje. Brzo su se čuli glasovi koji zahtevaju da se sirijski građani, ako je moguće, brzo ponovo vrate u domovinu, kako bi se smanjio pritisak na oštro polarizujuću temu azila i migracija. 

Ali ubrzo su prevladali umereniji glasovi koji se zalažu za to da se ova tema drži podalje od izborne kampanje za verovatne nove izbore za Bundestag 23. februara.

U prvoj reakciji, Savezni ured za migracije i izbeglice odlučio je da obustavi postupke za dodelu azila za ljude iz Sirije. Većina tih zahteva bila je obrazložena progonima od strane Asadovog režima.

Bušman: Dobro integrisani treba da ostanu

U ponedeljak je generalni sekretar privredi naklonjene FDP stranke, Marko Bušman, rekao: „Ako su ljudi pre mnogo godina došli ovamo, neki možda čak već stekli nemačko državljanstvo i žive od sopstvenog rada, onda oni moraju imati perspektivu da ostanu.“

Situacija je drugačija s ljudima koji žive od socijalne pomoći, a to je, prema Bušmanu, većina: „Oni naravno mogu ostati kod nas samo dok za to postoje pravni razlozi, a to je bio građanski rat“, rekao je Bušman, koji je bio ministar pravde do raspada takozvane semaforske koalicije socijaldemokrata, Zelenih i liberala.

Slično se prethodno izrazio i bivši ministar zdravlja Jens Špan iz CDU. On je rekao: „Kako bi bilo da savezna vlada kaže: Svako ko želi da se vrati u Siriju, za njega ćemo iznajmiti avione i dati mu početni kapital od hiljadu evra.“ Istovremeno, Špan je predložio organizaciju konferencije o obnovi Sirije i povratku izbeglica zajedno s Austrijom, Turskom i Jordanom.

Bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman (CSU) bio je uzdržaniji. Niko ne bi ni pomislio da treba proterati iz zemlje ljude koji su u Nemačkoj postali samostalni privrednici, koji imaju dobar posao, rekao je Herman: „Oni koji su se već dobro integrisali, srdačno su pozvani da ostanu ovde.“

Šolc i Berbok uzdržani

Manjinska vlada Socijaldemokrata i Zelenih za sada se uzdržava od zahteva: kancelar Olaf Šolc (SPD) nazvao je pad Asada u prvoj reakciji tokom vikenda dobrom vešću i dodao da je Asad „na brutalan način potčinio sopstveni narod, ima na savesti bezbrojne živote i naterao mnoge ljude da pobegnu iz Sirije.“

Početkom nedelje postalo je poznato da je kancelar razgovarao telefonom s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom o situaciji u Siriji, a obojica su izrazila spremnost za saradnju s novim vlastima.

Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Zeleni) govorila je o „prvom velikom olakšanju“ za milione Sirijaca. Ali dodala je da zemlja sada ne sme pasti „u ruke drugih radikala – bez obzira na to u kojem obliku.“

Slično uzdržan bio je i predsednik Odbora za spoljne poslove Bundestaga Mihael Rot (SPD): upozorio je na mreži Iks da se „krvava sekularna diktatura“ ne sme zameniti religijsko-fundamentalističkom diktaturom.

Alis Vajdel , kandidatkinja za kancelarku desničarske Alternative za Nemačku (AfD) zatražila je na mreži Iks: „Ko u Nemačkoj slavi slobodnu Siriju, očigledno više nema osnova za izbeglištvo. Taj bi trebalo odmah da se vrati u Siriju.“

Skoro milion ljudi iz Sirije u Nemačkoj

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u Nemačkoj je krajem oktobra živelo oko 974.000 ljudi sirijskog porekla. Time je nemačka zajednica Sirijaca najveća izvan arapskog sveta.

Samo oko 5.090 njih su priznati tražioci azila. Oko 321.000 ljudi uživa zaštitu prema Ženevskoj konvenciji o izbeglicama, jer pripadaju ugroženim verskim zajednicama. Daljih 330.000 ljudi dobilo je „subsidijarnu zaštitu“ – dakle, nemaju ni status izbeglice, ni pravo na azil. Mnogi su takođe došli u Nemačku u okviru spajanja porodica.

Poređenja radi, 2011. na početku sirijskog građanskog rata, u Nemačkoj je živelo jedva 35.000 Sirijaca.

Zdravstvo: Sirijci su preko potrebni

Uglavnom je nejasno koliko od tih ljudi sada ozbiljno razmatra povratak u Siriju. A na primer u sektoru nege i zdravstva mnogi od njih su sada gotovo nezamenjivi.

Predsednik Nemačkog društva bolnica, Gerald Gas, rekao je za magazin Špigel: „Razumemo da mnogi od njih žele da se vrate u svoju domovinu, gde su takođe hitno potrebni.“ Međutim, dodao je Gas, u manjim gradovima Sirijci sada igraju ključnu ulogu u bolnicama: „Ako napuste Nemačku u većem broju, to će biti vidljivo u velikim nedostacima kadra.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku