Atina na potezu

Nakon pobede na referendumu i jasnog „Ne!“ traženim reformama i merama štednje, grčki premijer Aleksis Cipras želi da što pre stupi u pregovore sa kreditorima. On je to najavio u TV-obraćanju grčkom narodu iz Atine, koje se pomno pratilo i u Briselu. „Ne!“ merama štednje nije i „Ne!“ Evropi, izjavio je Cipras. U Briselu se na to gleda drugačije. Šef Evropske komisije Žan-Klod Junker još pre referenduma izjavio da je ishod glasanja predstavlja zapravo odluku o ostajanju zemlje u zajedničkoj monetarnoj uniji.

Slovački ministar finansija Peter Kazimir izjavio je da je noćna mora osnivača Evropske unije, u ovom slučaju izlazak Grčke iz evrozone, postala realan scenario. „'Ne!' ne znači da Grci sada lakše mogu da dođu do novca“, dodao je Kazimir. Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland su se, nakon objavljivanja rezultata referenduma, usaglasili da u utorak (7.7.) bude organizovan vanredni samit evrozone u Briselu. Predsedavajući Evropskog veća udovoljio je njihovoj želji i pozvao 19 šefova država i vlada zemalja članica evrozone na večeru, a time i na verovatno vruće razgovore sve do ranog jutra. Susretu prethodi sastanak ministara finansija evrozone.

Iz Atine još nije stigao detaljan zahtev za nove kredite ili treći program pomoći. Pošto su grčki birači odbacili tražene reforme i nove mere štednje, u Briselu neće biti potrebno nikakvo izglasavanje, smatra politikolog Janis Emanuilidis. On za DW kaže da će morati da se pregovara na potpuno novoj osnovi. „Mislim da je važno da se pregovara. Ali ja polazim od činjenice da niko od evro-partnera neće popustiti. Sada je Cipras na potezu. On je doduše pobedio na referendumu, ali i on je pod pritiskom“, kaže Emanuilidis.

Hoće da nas ponize

Grčkoj je novac hitno potreban. Ta zemlja za Međunarodni monetarni fond, spasilački kišobran EU i privatna tržišta važi kao da je bankrotirala. Banke su i u ponedeljak bile zatvorene, podizanje novca je ograničeno. Pre nego što je podneo ostavku, grčki ministar finansija Janis Varufakis prebacio je evropskim partnerima u pregovorima da su od početka planirali da „zatvore banke kako bi nas ponizili“, ali i dodao da bi dogovor ipak mogao da bude postignut. Luksemburški ministar spoljnih poslova Žan Aselborn koji trenutno predsedava EU, pozvao je Varufakisa da spusti loptu. Rešenje je još uvek moguće, rekao je Aselborn u izjavi za Drugi program nemačke televizije ZDF. „Evropa može da pomeri brda. Na nama je da preduzmemo političku akciju. Ako dignemo ruke od svega, drahma će se vratiti. Sve će biti okončano za sedam dana. A to će značiti siromaštvo i bedu usred Evrope.“

Prošle sedmice Grčka je „Evropskom zaštitnom kišobranu“ (ESM) podnela zahtev za program pomoći od 29 milijardi evra koji bi važio za dve naredne godine. Pored toga, tražila je i reprogramiranje dugova. MMF procenjuje da će finansijske potrebe Grčke u naredne tri godine, zbog nedostatka priliva novca od poreza i sve slabije privrede, dostići 50 milijardi evra. Kreditne smernice ESM predviđaju dodatnu proveru trenutnog finansijskog stanja. Pored toga mora i da se razradi precizan ugovor za kredit koji sadrži obavezujuće smernice za reforme i mere štednje. Sve to bi, i pored najbolje volje svih strana u pregovorima, moglo da potraje najmanje dve do tri sedmice.

Evropska centralna banka još neće pustiti Grčku da propadne

Evropska centralna banka (ECB) bi za to vreme mogla da priskoči u pomoć. Ona grčki bankarski sektor održava u životu hitnim kreditima. Grčka centralna banka podnela je molbu za veće kredite još u nedelju uveče. Insajderi u sedištu ECB u Frankfurtu na Majni polaze od toga da će Evropska centralna banka ostati na obimu hitnih kredita u visini od 89 do 90 milijardi era. To znači da bi narednih dana grčke banke mogle da ostanu bez novca.

Ali član direktorijuma Evropske centralne banke Benoît Coeure rekao je da će banka ponuditi Grčkoj veću pomoć ako to bude bilo neophodno. „Ako budemo morali više da uradimo – uradićemo“, rekao je Coeure, ne želeći da ulazi u detalje.