Avanturistički potez
15. decembar 2018.
Formiranje Vojske Kosova je jedna od tema kojom se bave komentatori nemačke dnevne štampe. Tako Folksštime iz Magdeburga piše:
„Formiranje vojske vojske je pravo svake države. Ali Kosovo nije normalna država. Posle rata oko južne srpske pokrajine, stvorili su je EU i SAD kao danak kosovskim Albancima. Ova mala zemlja se i dalje bori za ekonomski opstanak i međunarodno priznanje. Srbija je sa Kosovom u trajnom klinču - razdavja ih međunarodna vojska. U ovakvoj situaciji, a na izričitu želju Sjedinjenih Država, Kosovo bi sada trebalo da formira sopstvenu vojsku.
Avanturistički potez, i ne bez posledica, uključujući i Nemačku: Bundesver je skoro 20 godina prisutan u KFOR-u. To je do sada najduža inostrana misija oružanih snaga Nemačke - trenutno je tamo stacioniran 700 nemačkih vojnika. Ukoliko bi se Srbi i Kosovari sukobili, ta krhke bezbednosna arhitektura bi se raspala, i dugogdišnja misija bi se ispostavila uzaludnom" piše Folksštime.
Štutgarter nahrihten piše da na obe strane postoje samo gubitnici.
„Prvo dobra vest: Ne treba računati sa novom bitkom na Kosovom polju. Ipak, vesti iz čekaonice EU nisu nikako dobre. Umesto da naprave rez i rade na približavanju jer obe žele u EU, Kosovo i Srbija i skoro dve decenije posle rata nastavljaju da odmeravaju snage i na taj način se kockaju sa budućnošću svoje dece."
Dopisnik ovog lista Tomas Rozer takođe primećuje: „EU se ovde nije pokazala kao dobar sudija, a države članice su odgovorne za gubitak kredibiliteta EU. Teško je objasiti zašto Kosovari moraju satima da stoje u redovima za vizu dok je Gruzijcima i Ukrajincima dozvoljeno da bez viza putuju u Šengenski prostor. No, ipak su to dve susedne zemlje koje jedna drugoj ciljano nanose štetu.
Ovaj put Priština provocira svoje susede, formiranjem vojske i povećanjem carina. Prethodno je Beograd bio taj koji se pobrinuo za zlu krv, sprečavanjem ulaska Kosova u Interpol, zabranon rukometa, i ko zna kako izdejstvovanim povlačenjem priznanja Kosova kod nekih malih država kao što je Grenada. Pritom, su obe strane gubitnici, bez obzira što sve to predstavljaju kao svoje trujmfe," zaključuje Štugarter nahrihten.
„Hrvatska se sve više meša u BiH"…
… To je naslov teksta Adelhajd Velfl koji je objavljen u austrijskom listu Standard. Autorka piše o Deklaraciji o položaju Hrvata u BiH koju je usvojio Sabor Hrvatske. Ona piše da Hrvatska ima obavezu da garantuje sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma i prenosi reči diplomata međunarodne zajednice koji kažu da „joj ta uloga ne daje pravo da se na takav način meša u unutrašnje stvari BiH. Umesto da poštuje anekse Dejtonskog mirovnog sporazuma, što je dužnost Hrvatske, ona se spori oko jasnih odredbi Ustava BiH."
Prema rečima međunarodnih diplomata i pravnih stručnjaka „problematično je to što hrvatski predstavnici šire dve neistine. Prvo, da oni imaju pravo da se mešaju i drugo, da se izborom Komšića u Predsedništvo BiH nisu poštovali principi jednakosti tri konstitutivna naroda".
Autorka, inače dugogodišnja dopisnica ovog lista iz BiH i dobar poznavalac prilika u zemlji dalje piše da su pre nekoliko godina srpski i hrvatski nacionalisti ponovo formirali savez za "podrivanje BiH". Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik već godinama pokušava da odvoji RS od BiH i priključi je Srbiji, navodi se. U tekstu se podseća i na pismo trojice bivših Visokih predstavnika u BiH u kojem osuđuju mešanje Hrvatske u unutrašnje stvari BiH.
„S druge strane je Srbija još uvek veoma daleko od suočavanja sa odgovornošću u ratu i ratnim zločinima u BiH. Premijerka Ana Brnabić je nedavno negirala genocid u Srebrenici. Srbije se pored ostalog plaši plaćanja ratne odštete. Sve se događa u izmenjenim geopolitičkim okolnostima. Sada samo nedostaje jasan stav SAD pod Trampovim vođstvom. Pre dve godine, nacionalisti podržani međunarodnim lobistima, počeli su preko publikacija i tajne diplomatije da dovode u pitanje granice na Balkanu", piše pored ostalog u listu Standard.
Priredili: Dijana Roščić i Mehmed Smajić