Balkanska ruta: sve teže i kroz BiH
31. maj 2019.
Ali Murtaz iz Pakistana priprema se za još jednu noć na otvorenom. Prostire ćebe na hladni asfalt ispred centra „Bira“ u Bihaću u kome su smešteni migranti i izbeglice. Pri ruci mu je i komad najlona kao zaštita ukoliko tokom noći počne da pada kiša. Ovog maja kiše su česte. Ali ne može da uđe u kamp, jer su kapaciteti popunjeni. To ne mogu ni stotine drugih ljudi. Oni leže po livadi i parkingu u okolini.
Ali je stigao pre nekoliko dana i sa prijateljima će, čim prikupi snagu, narednih dana pokušati da pređe hrvatsku i slovenačku teritoriju kroz šumu. Namera mu je da stigne do Italije. Do tada, čeka da vidi da li će se slučajno osloboditi neko mesto u kampu gde bi mogao da ima hranu, vodu, lekara, toalet... Ispred kampa ništa od toga trenutno nema. Zabrinjava ga zdravstveno stanje. Prehlađen je, ima temperaturu, boli ga grlo. Sumnja na upalu pluća. Ovde nema doktora koji bi ga pregledao, a bez recepta ne može da u apoteci kupi lekove.
Većina ljudi kao što je on je iscrpljena, neuhranjena, slabijeg imuniteta i podložna razboljevanju. Neispravna voda i hrana, loši higijenski uslovi, loši uslovi života… Sve to dodatno utiče na njihovo zdravstveno stanje.
Nedavno je pred poslanicima Parlamenta Federacije BiH ministarka zdravlja Unsko-sanskog kantona Nermina Ćemalović izjavila da je situacija alarmantna: „Lekari koji pružaju usluge u izbegličkim i migrantskim centrima u Bihaću u velikom su problemu. Ako u hali boravi 2.000 migranata, epidemiološka situacija ne može da se kontroliše.“
Prepuni kampovi
Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM), oko 4.000 izbeglica i migranata smešteno je u prihvatnim centrima u BiH kojima oni upravljaju. Najviše ih je u Bihaću i Velikoj Kladuši, a procenjuje se da ih je oko 2.000 van centara – bez zaštite i bilo kakve pomoći.
Prolazimo kroz ogromne hale nekadašnje fabrike rashladnih uređaja „Bira“ u Bihaću koja se danas koristi kao privremeni prihvatni centar sa Amirom Hadžimehmedović (IOM) koordinatorkom centra. Kapaciteti su, kaže ona za DW, odavno popunjeni. Tu je smešteno 200 ljudi više od predviđenog broja. Trenutno imaju oko 1.700 korisnika. Ipak, i pored velikog broja ljudi, zadovoljni su situacijom u kampu.
„Aki imamo previše ljudi, onda ne možemo da im pružimo adekvatnu zaštitu. Osim smeštaja, potrebno je obezbediti i dovoljan broj obroka, adekvatnu zdravstvenu, bezbednosnu, sanitarnu, psiho-socijalnu i druge usluge“, objašnjava Hadžimehmedovićeva razloge zbog kojih ne mogu da prime sve ljude koji su ispred kampa.
Situacija pod kontrolom
Tu u kampu, Dansko veće za izbeglice (DRC) igra ulogu koordinatora – posreduje između izbeglica i migranata i institucija zdravstvenog sistema u BiH. Uspostavljena je funkcionalna struktura direktne zdravstvene nege koju pružaju medicinski timovi lokalnih Domova zdravlja u privremenim ambulantama u prihvatnim centrima i izbegličkim centrima.
Najčešći zdravstveni problem su umor, iscrpljenost, fizičke povrede, respiratorne i dermatološke promene zbog dugog putovanja i otežanih okolnosti u smeštaju, navode iz DRC.
„U kampovima je situacija pod kontrolom. U svakom kampu postoje medicinski timovi iz Domova zdravlja koji se sastoje od doktora, dva tehničara i psihologa. Oni su svakodnevno na raspolaganju korisnicima. Svaki migrant ili izbeglica, pre nego što uđe u kamp i pre nego što se registruje, prođe kroz ambulantu u kojoj se obave pregledi. Ukoliko se ukaže potreba za specijalističkim pregledom, ta osoba na licu mesta dobija uput i već sledećeg dana je kod specijaliste u lokalnim bolnicama. I sve te usluge su plaćene. Među njima nema nekih oboljenja koja su problematična i mislim da građani ne bi trebalo da se plaše“, kaže Verica Rečević iz DRC.
Rizik od pojave zaraznih oboljenja
Čest zdravstveni problem sa kojima se susreću migranti je svrab koji se javlja na mestima gde na malom prostoru boravi mnogo osoba, kao što su škole, bolnice, vrtići, starački domovi, kampovi… Prenosi se dugotrajnim fizičkim kontaktom, a lečenje traje nekoliko dana. Tokom svog putovanja duž Balkanske rute, migranti često nisu u prilici da održavaju higijenu na potrebnom nivou, te su pojave svraba, vaški, proliva ili trovanja hranom očekivane.
Zbog trenutne situacije, Zavod za javno zdravstvo Unsko-sanskog kantona uveo je aktivni nadzor nad zaraznim bolestima. Intenziviran je terenski obilazak u cilju detekcije slučajeva, uz sprovođenje mera prevencije zaraznih bolesti. „Iako se sprovode sve zakonom predviđene mere prevencije vezane za higijensko-sanitarno stanje objekata u kojem borave migranti, kao i mere vezane za oboljevanje te populacije, epidemiološka situacija može se smatrati potencijalno rizičnom u smislu pojave zaraznih oboljenja“, kaže dr Zarina Mulabdić, direktorka Zavoda.
Dosta posla ima i za ekipu Hitne pomoći iz Bihaća. Ona je na usluzi izbeglicama i migrantima od proleća prošle godine, kada su prve grupe počele da pristižu na to područje. Otada su obavili 11.476 lekarskih pregleda. „Imali smo 10 do 20 intervencija u ovom periodu pre dve godine, a danas ih bude 40 do 50. Najteže je kada nas pozovu građani u dva sata ujutro i kažu da su videli dete migranta kako spava u parku na otvorenom. Mi izađemo na teren i shvatimo da ne možemo da mu pomognemo jer nije životno ugroženo. U tom trenutku i nama su vezane ruke“, priča Sabahudin Baltić iz Hitne pomoći pri Domu zdravlja Bihać.
Bezuspešni pokušaji prelaska granice
Preko planine Plješevice i dalje je aktivna ruta koja vodi ka hrvatskoj granici. Tu zatičemo brojne grupe migranata i izbeglica koji se kreću u oba pravca. Jedni idu uzbrdo putem punim izazova i opasnosti u nadi da će iscrpljujućim višednevnim pešačenjem uspeti da stignu do zemalja zapadne EU. Dok se kreću nizbrdo, jer sreća ovoga puta nije bila na njihovoj strani – otkrila ih je hrvatska policija i poslala nazad u BiH.
Među njima je i Adil Arman iz Avganistana. Njemu je ovo bio 14 bezuspešan pokušaj prelaska granice. Do sada su ga sedam puta vraćali hrvatski policajci i isto toliko slovenački. Za nekoliko dana će ponovo da pokuša. Beži, kaže, od talibana i sukoba u svojoj domovini. Kaže i da je sve teže proći kroz Hrvatsku i Sloveniju, ali i da je njegovim prijateljima sve teže da dođu i do Bihaća, jer policija blokira prolaze i sve više ljudi šalje van tog kantona.
Nema ozbiljnijih poteza vlasti BiH
Za pomoć migrantima Bosna i Hercegovina najveću podršku dobija od EU. S tim u vezi, izdvojena su značajna sredstva i za naredni period. Evropska komisija je 29. aprila 2019. godine usvojila drugu posebnu meru za podršku BiH u upravljanju migracionim tokovima u iznosu od 13 miliona evra. Ta nova EU-aktivnost nadovezaće se na prethodne mera kroz koje je EU već obezbedila 9,2 miliona evra kako bi pomogla zemlji da se nosi sa problemom migranata koji pristižu od 2018. godine.
Te EU-aktivnoti sprovodiće Međunarodna organizacija za migracije (IOM) u suradnji sa UNCHR-om i UNICEF-om. Kako bi se u potpunosti iskoristila sredstva EU, vlasti Bosne i Hercegovine trebalo bi da obezbede efikasnu koordinaciju u upravljanju situacijom. Konkretno, potrebno je preuzeti upravljanje privremenim prihvatnim centrima koji su podržani sredstvima EU i odrediti dalje odgovarajuće lokacije za smeštaj.
Za sada, međutim, nema ozbiljnijih poteza vlasti BiH koje bi za cilj imale preuzimanje brige za migrante i izbeglice, kao i za upravljanje prihvatnim centrima. Lokalne vlasti u Bihaću predložile su nove lokacije za smeštaj tih ljudi na lokaciju Vučjaka, ali je stanovništvo naselja u okolini protestovalo, i počelo da potpisuje peticiju protiv premeštanja migranata i izbeglica u blizini njihovih naselja.