Bečki podsticaj ekonomijama Balkana

Na marginama nedavno održane ministarske konferencije o Zapadnom Balkanu u Beču, privredne komore Hrvatske i Slovenije, kao i zapadnobalkanskih zemalja koje nisu članice Evropske unije, izradile su i zajednički tzv. Acioni plan o usmeravanju ekonomskog napretka čitavog tog regiona. Dokument se vodi pod oznakom WB6, a u njegovom podnaslovu nalazi se zadatak „kreiranja lanca vrednosti“, dakle teorijskih i radnih prioriteta. No šta bi to preciznije značilo i kako će se na terenu razvijati prioriteti?

Za odgovor smo se najpre obratili Hrvatskoj privrednoj komori koja je učestvovala u izradi bečkog plana, tačnije njenom potpredsedniku za međunarodne poslove Želimiru Kramariću. „Cilj je podsticanje buduće čvršće saradnje kroz zajedničke regionalne aktivnosti i projekte iz strateških područja od velikog značaja za region, a koji će doprineti povećanju investicija, rastu izvoza i poboljšanju strukovnog obrazovanja“, istakao je Kramarić.

Prvi korak u tom poslu, kako saznajemo, biće preduzet uz pomoć Investicionog foruma zapadnobalkanskih komora, već osnovanog u Beču. On će se fokusirati na područja saobraćajne i energetske infrastrukture kao i komunalne aktivnosti, a zatim i na poboljšanje poslovnog i investicionog okruženja s naglaskom na privatni sektor. Prema tom planu, inače, taj sektor trebalo bi da se osloni na javna sredstva iz fondova Evropske unije. Zatim će da usledi osnivanje Foruma komora za programiranje konkretnih zajedničkih projekata i Regionalne platforme za jačanje malog i srednjeg preduzetništva. Podrobnije informacije i najave, kako nam je rekao Želimir Kramarić, biće poznate tek kasnije. Inače, sledeći sastanak komora održaće se u Budvi u oktobru.

Naglasak na ekologiji

„Zemlje regiona su međusobno zavisne i komplementarne, čak i kada se to poriče“, mišljenja je ekonomski savetnik Žarko Primorac iz Zagreba, koji je početkom devedesetih godina dvadesetog veka bio i ministar finansija Bosne i Hercegovine. On veruje da zato ima smisla odmah insistirati na unapređenju saobraćajne i energetske infrastrukture regiona. „Trebalo bi uzeti u obzir rečne tokove i železnicu, dalekovode i gasovode“, navodi Primorac. „Teško je, međutim, govoriti o npr. ekološkim standardima ako neko od suseda gradi jeftine termoelektrane na ugalj. Ali u tom planu ohrabrujuće deluje podrška Evropske unije.“

Konkretan u iskazu bio je i Đuro Horvat, direktor međimurskog metaloprerađivačkog preduzeća „Tehniks“ koje beleži značajne rezultate u zemljama regiona, a proizvodi postrojenja za zbrinjavanje komunalnog otpada, prečistače, prese i kontejnere. Međutim, on smatra da je već u okvirnom predstavljanju akcionog plana trebalo staviti više naglaska na ekološke prioritete jer, kaže, u regionu postoji znanje kao i industrijski i tehnološki potencijal za napore u obuzdavanju klimatskih promena. „Trenutna globalna politika, od pape Franje i generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, do predsednika SAD Baraka Obame, jasno upućuje na obavezu korišćenja kvalitetne i održive tehnologije za razvoj eko-industrije“, kaže Horvat za DW, napominjući da su prioriteti u tome obrada voda biološkim postupkom i drugi industrijski procesi koji, prema njegovom mišljenju, moraju da budu svojevrsni brend i regiona i Evropske unije.

Stabilizovati javni sektor

Zagrebačka firma „Biognost“ vodeći je regionalni proizvođač imunohematoloških i imunohromatografskih „in vitro“ dijagnostičkih proizvoda od kojih je 170 pod zaštićenim imenom. Njeni osnivač i direktor Ivan Markjoti ističe da već činjenica se partneri i kupci u regionu razumeju bez prevodioca, predstavlja značajnu poslovnu prednost, pa je „Biognost“ osnovao i ćerke-firme u Beogradu i Sarajevu. „Država bi pak mogla da pomogne tako što će je biti – manje. „Već i samo finansiranje odlaganja plaćanja državnim bolnicama, na primer, košta nas izuzetno mnogo“, ukazuje Markjoti.

Problem javnog zdravstva kudikamo je kompleksniji pa direktor „Biognosta“ apeluje na države u regionu da javne ustanove generalno dovedu u red kako bi bile u stanju da plaćaju svoje potrebe, a to će možda biti lakše izvodljivo unutar regionalne saradnje i uz pomoć Evropske unije. Markjoti „u svakom slučaju“ podržava inicijativu koja je potekla s Konferencije o Zapadnom Balkanu.

Udruženi iskorak na šire tržište

Jedan od većih subjekata sigurno je „Atlantik grupa“ sa sedištem u Zagrebu, a koja deluje u sektoru proizvodnje i prodaje hrane i pića, s poznatim artiklima kao što su „Argeta“, „Cedevita“, „Donat Mg“ itd. „Atlantik grupa“ ima svoje proizvodne pogone i u drugim zemljama regiona. Osnivač i većinski vlasnik kompanije Emil Tedeši i ranije je govorio o potrebi udruženog iskoraka zapadnobalkanskih proizvođača na šire tržište. „Region jugoistočne Evrope predstavlja tržišta na kojima smo jedan od vodećih privrednih subjekata. Tu ostvarujemo najveći deo prihoda i ona je neosporno važna u ukupnoj strategiji kompanije“, kaže on. A kako iz te firme gledaju na konkretan plan WB6? „Iako u međunarodnim iskoracima primarno nastupamo u skladu sa sopstvenom strategijom, oslanjajući se na svoje kapacitete, podrška struktura u okruženju je dobrodošla. Ekonomija veličine pritom je samo jedan od argumenata zašto bi dobro osmišljen okvir zajedničkog nastupa bio poželjan“, zaključuju „Atlantiku“.

Temelji već postoje

„Nemoguće je već sad proceniti koliko će biti upornosti u političkoj volji regiona da se plan kako treba sprovede, ali temelji već postoje u dosadašnjoj saradnji komora na brojnim projektima“, kaže ekonomski savetnik Žarko Primorac.

Konačno, dodajmo još i nezvaničnu, zapravo neizrečenu informaciju, da je čitav najširi okvir tog projekta u stvari nastavak širenja uticaja Evropske unije na one balkanske zemlje koje još nisu njene članice, a uz pomoć prvenstveno Hrvatske. Zato bi se trebalo nadati da npr. najnoviji spor između Hrvatske i Bosne i Hercegovine oko trgovine mlečnim proizvodima neće ugroziti ukupno poslovanje u tom delu regiona.