Berlinale je kvir
7. februar 2019.
Iako Berlinale nikad nije bio isključivo festival filmova sa kvir (queer) tematikom, kao festival koji je uvek bio „političkiji“ od ostalih „A“ filmskih festivala (Kan, Venecija), i koji se kroz odabir filmova uvek bavio, ali i promovicao i ljudska prava, u Berlinu se tim filmovima već decenijama pridaje posebna pažnja.
Jan Kinemund, nekadašnji glavni urednik kvir filmskog časopisa „Sissy“ i trenutno docent na Univerzitetu u Hildeshajmu, objašnjava kako je na početku etabliranja kvir filma kao posebnog žanra društvena situacija bila drugačija.
„Tada, krajem osamdesetih, AIDS je bio velika društvena tema. Tu se pokazala potreba da se o tome priča, a ’Tedi’ je pružio dobar temelj za takvu vrstu društvene rasprave. Preko toga se osetila i velika podrška i solidarizacija ostatka društva“, objašnjava Kinemund u razgovoru za DW.
Ove godine u sklopu obeležavanja 40 godina kvir filma na Belrinalu, prikazuje se i restaurirana verzija poznate AIDS drame „Buddies“ iz 1985.
Tematike iz sredine društva
Na početku se većina filmova direktno bavila problemima LGBT populacije i bila je usko vezana za tada novi festivalski program Panorama. Bilo je to i doba proboja prvih rediteljskih zvezda tog žanra, poput Pedra Almodovara ili Gusa van Santa. Zato i ne čudi što su upravo ti reditelji bili među prvim dobitnicima nagrade „Tedi“ koja se od 1987. dodeljuje filmovima prikazanim na Berlinalu s kvir tematikom.
„Posebno kod nagrade ’Tedi’ je to što se ona ne dodeljuje filmovima na jednom kvir festivalu, već pokazuje da takvih filmova ima u svim sekcijama Berlinala“, kaže Kinemund. To ističe posebnost Berlinala u konkurenciji s druga dva „A“ festivala. „I ostali ’A’ festivali su pre nekoliko godina uveli nagradu za kvir filmove, ali su u jednom trenutku shvatili da u programima jednostavno nema dovoljno dela koja bi mogla da spadaju u tu kategoriju“, objašnjava Kinemund koji od samog početka prati „Tedi“ aktivnosti.
Ideja je bila ta da se kvir filmovi ne izoluju u poseban program, već se želelo da se pokaže da su filmovi s tom tematikom, filmovi koji se tiču celokupnog društva.
„Mejnstrim je OK, ali...“
Odabirom filmova iz svih selekcija festivala „Tedi“ nije pojam zatvoren i ograničen na jednu temu, već se provlači kroz mnoge društvene teme. Ove godine za „Tedija“ konkuriše 58 filmova iz svih Berlinale-programa u kojima će ukupno biti prikazano preko 400 filmova. Među filmovima koji ove godine konkurišu za nagradu „Tedi“ opet se nalazi i nekoliko brazilskih dela što, nakon dolaska na vlast izuzetno homofobičnog predsednika na čelo te zemlje s bogatom kvir tradicijom, treba gledati u novom svetlu.
Uz zemlje u kojima se tradicionalno kvir populacija nalazi na udaru, poput Rusija, Kine, Indonezije ili Pakistana, ove godine u centar pažnje tako dolaze filmovi iz zemalja koje čine korak unazad kad su u pitanju prava društvenih manjina.
„Zemlje poput SAD ili Brazila su nekada bile daleko ispred nas po pitanju prava kvir populacija. Sada tu uočavamo nazadovanje“, kaže Kinemund. I upravo zbog toga on kritički gleda na proces „normaliziranja“ kvir filma na Berlinalu.
„Ja lično imam mali problem s činjenicom da je nagrada ’Tedi’ u sklopu Berlinala postao nekakva vrsta normalnosti, što samo po sebi nije loše. No to ujedno znači i da se ne govori baš mnogo o problemima kvir zajednice. A problema ima i dalje“, zaključuje Kinemund.
Nagrada „Tedi“ tradicionalno se dodeljuje u petak uoči završetka Berlinala, a dodela nagrade je propraćena žurkom koju autori „Tedi-bloga“ nazivaju „najboljom zabavom na žurkama bogatom Berlinalu“.