Bezglavo kroz krizu stanovanja
21. septembar 2018.
Svaki drugi građanin Nemačke živi u iznajmljenom stanu. Pri tome cene na tržištu stanova rastu mnogo brže nego plate. U 14 nemačkih gradova u kojima vlada najveća potražnja za stambenim prostorom, kirije su se između 2010. i 2017. godine povećale u proseku za 34 odsto.
Pojedinačno gledano postoje i velike razlike. U Minhenu i Štutgartu su se povećale za više od 40 odsto, u Berlinu za 69 odsto. U Minhenu najmanja mesečna kirija za trosoban stan od 80 kvadratnih metara iznosi 1.500 evra. Tome treba dodati troškove za vodu, grejanje i struju. Ako je stan na povoljnoj lokaciji u centru grada, ti troškovi lako mogu da udvostruče cenu.
U mestima gde ima mnogo više ljudi nego odgovarajućeg stambenog prostora, stanovanje postaje luksuzno dobro. Nekretnine u vreme niskih kamata postaju dobra investicija sa garancijom uspeha. Vlasti u Nemačkoj – od federalnih do opštinskih – godinama su ovakav razvoj pratile skrštenih ruku. Državne firme sa nekretninama za izdavanje su listom prodavane privatnim investitorima.
Sada sindikati i udruženja za socijalno staranje procenjuju da trenutno u Nemačkoj ima milion stanova manje nego što je potrebno. A broj tzv. socijalnih stanova za koje ljudi sa malim primanjima mogu da plaćaju male kirije se u poslednjih 30 godina sa četiri miliona smanjio na 1,25 miliona.
Situacija je postala nepodnošljiva za milione ljudi koji traže stan u gradu. Nakon što su proteklih dana zbog toga počele demonstracije – u Minhenu je prošle nedelje na ulice izašlo više od 10.000 ljudi – vlada je odlučila da organizuje nemački „samit o stanovanju“.
Kancelarka Angela Merkel je u svom nedeljnom obraćanju naciji putem tv-podkasta izjavila: „U Nemačkoj nam je hitno potrebno više stanova“ i najavila da će federacija do 2021. godine investirati pet milijardi evra u gradnju socijalnih stanova. Na „samit o stanovanju“ su pozvani predstavnici federacije, saveznih pokrajina i opština, vlasnici nekretnina, zastupnici stanara, sindikati i drugi važni faktori.
„Bezglavo kroz krizu stanovanja“ – tako glasi naslov kojim je sve ovo propratio portal nedeljnika Cajt: „Svi su ogorčeni, svi su užasnuti situacijom. I baš sada je svoju funkciju morao da napusti Gunter Adler, političar SPD koji je do pre nekoliko dana bio državni sekretar za gradnju i stanovanje, jedan od onih koji su se zalagali za reforme na tržištu stanova i pripremali samit o stanovanju.
Jer, umesto njega je kao državni sekretar u Ministarstvo unutrašnjih poslova primljen Hans-Georg Masen, koji je upravo smenjen sa funkcije šefa Službe za zaštitu ustavnog poretka. Masen će kao državni sekretar biti nadležan za pitanja unutrašnje bezbednosti – što znači da rad Guntera Adlera neće imati ko da nastavi.“
„U branši je svima jasno da ovaj samit neće doneti ništa. Oni koji broje cigle, znaju da 2018. nije dobra godina – proizvođači građevinskih materijala javljaju da su potražnja i prodaja kada je reč o građevinskom materijalu lošiji nego prethodne godine. A vlada je pri tome postavila cilj da se što više gradi. Kirije, naposletku, rastu zato što je stambenog prostora sve manje a potražnja sve veća.“
„No, da bi vladajuća koalicija dostigla brojku od 1,5 miliona novih stanova do 2021, značilo bi da privatni i javni investitori svake godine moraju da izgrade 375.000 stanova. A ako stvari budu tekle kao do sada, to neće moći da se ostvari. Zbog toga najvažnija poruka ovog samita o stanovanju glasi: stambena kriza ima za vladu prioritet broj jedan“, piše Cajt.
„To što je ministar unutrašnjih poslova Zehofer žrtvujući pešaka uklonio sa funkcije državnog sekretara jedinog stručnjaka za gradnju, prosto je neshvatljivo“, smatra komentator Zidojče cajtunga. Zehofer je time pokazao koliku važnost za njega uopšte ima gradnja stanova, naime – nikakvu. Od samog početka je bila pogrešna konstrukcija to što je stanogradnja poverena ogromnom Ministarstvu unutrašnjih poslova, čiji je ministar ionako već dovoljno opterećen svojim matičnim zadacima, navodi minhenski list.
„Pri tome će tema stanovanje verovatno biti najveći izazov za politiku narednih godina. Eksplozija kirija i cena nekretnina, džentrifikacija čitavih gradskih četvrti iz kojih se stari stanari jednostavno potiskuju – u tome se krije enormni socijalni eksploziv“, dodaje Zidojče.
„Priuštiv stambeni prostor je novo socijalno pitanje“, reči su ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera koje na svom internet-portalu citira radio Dojčlandfunk i nastavlja:
„Bar kada je o tom pitanju reč, izgleda da su šefica SPD Andrea Nales i šef CSU Horst Zehofer složni. Jedino što ne znaju – kako na njega odgovoriti. Nales je pre nekoliko nedelja predstavila svoj plan od dvanaest tačaka u kojem između ostalog zahteva da se kirije zamrznu na narednih pet godina. To, međutim, neće Demohrišćani – njima je stalo da podstaknu gradnju stambenih objekata. A sada na samitu za samo pola sata moraju da se razjasne takva pitanja.“
priredio Saša Bojić