BG-PR: Pronalaženje zajedničkih pozicija

Drugi dan razgovora Beograda i Prištine bio je, prema rečima šefa srpskog pregovaračkog tima Borislava Stefanovića, uspešniji od prvog. Nastavljeno je pronalaženje zajedničkih pozicija, a prva rešenja trebalo bi da se usaglase i primene u danima koji slede.

Posle više od pet sati razgovora dve delegacije u zgradi Saveta Evropske unije u Briselu, Stefanović je izjavio: „Mislim da smo oko pitanja katastra, matičnih knjiga, kao i oko pitanja telekomunikacija, aviosaobraćaja i zajedničke ocene funkcionisanja Cefte u ovom periodu, imali pozitivne pomake. Možemo očekivati konkretna rešenja i implementaciju u danima koji dolaze.“

Locirana je tako potreba da se dođe do jasne razmene podataka koji se tiču pravne i imovinske sigurnosti, kao i neophodnost uspostavljanja normalne komunikacije kroz regulisanje aviosaobraćaja ili pri predsedavanju Ceftom.

Raskorak dug 11 godina

Da je prva runda dijaloga Beograda i Prištine dovela do napretka, smatraju i u kosovskoj delegaciji. Prema njihovom mišljenju, došlo je do progresa u iznošenju novih ideja i predloga, kao i u pokušaju pronalaženja zajedničkih pozicija.

Šefica pregovaračkog tima Prištine Edita Tahiri, napominje da se otvorena pitanja iz prve runde razgovora moraju dalje razmatrati. „Ovo su tehnička pitanja koja opterećuju odnose dve zemlje od kraja rata, od 1999. godine. Došlo je do raskoraka od 11 godina i sada više nije ni lako ni jednostavno. Ipak, videla sam da su obe strane naporno radile u ova dva dana kako bi postigle napredak po tim pitanjima“, rekla je Edita Tahiri.

Srpska delegacija ocenila je da je bilo tema gde je put pronalaženja zajedničkih stavova bio lakši, a da su se suštinske razlike pojavljivale u onim oblastima gde su izraženija pitanja suvereniteta i statusa, kao što je pitanje carinskih pečata.

Kako do normalizacije odnosa?

Iako obe strane u dijalogu ističu neophodnost rešavanja praktičnih pitanja, zarad poboljšanja života ljudi i napretka u procesu evrointegracija, srpska strana smatra da sva pitanja koja se tiču života ljudi imaju i „visoko politički kapacitet“.

Istovremeno, podvlačeći da je pitanje statusa Kosova „zatvoreno poglavlje“ i da je dijalog u Briselu posvećen iskuljučivo tehničkim pitanjima, Edita Tahiri, je izjavila: „Ovde smo da bi pokušali da rešimo ona pitanja koja bi mogla da poboljšaju život građana i evroatlantske integracije. Ali možda dođemo i do normalizacije odnosa, možda Srbija promeni svoj pristup Kosovu i možda, jednog dana, Srbija čak prizna ovu realnost i prizna nezavisnost Kosova.“

Šef delegacija Srbije pak kaže da dijalog nije bio prilika za bilo kakvo približavanje u dijametralno suprotnim pogledima Beograda i Prištine po pitanju statusa Kosova. „Jasno je da nema odustajanja od pozicije Srbije, niti ovaj dijalog traži od bilo koga da odustane od svog pogleda na status Kosova“, izjavio je Stefanović.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković