BiH kao „uzorni“ protektorat?

I 22 godine nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma institucija Visokoga predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini i dalje je faktor u političkom životu u ovoj balkanskoj zemlji. Uloga Visokog predstavnika danas je minorna, no u prvim godinama nakon potpisivanja Okvirnog sporazuma za mir koji je ustavno definisao posleratnu BiH situacija je bila posve drugačija. Visoki predstavnici tada su imali, ali i koristili gotovo neograničena ovlašćenja u postavljanju i smenjivanju lokalnih političara ili donošenju zakona.

Jedan od visokih predstavnika koji je koristio takozvana Bonska ovlašćenja bio je i Austrijanac Volfgang Petrič. On će bosanskoj javnosti ostati u sećanju kao visoki predstavnik tokom čijeg mandata se ostvario povrat predratne imovine kao i većina manjinskih povrataka u BiH. Na dužnosti visokoga predstavnika bio je od 1999. do 2002. godine kada ga zamenjuje Britanac Pedi Ešdaun.

Aktivnosti Volfganga Petritča sada su predmet istraživanja naučnoga projekta „Autokratijom do demokratije. Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu od 1999. do 2002.“ koji će se u narednoj godini sprovoditi na Katedri za evropske studije na Univerzitetu u Beču. „Izučavaćemo Petričeve aktivnosti na osnovu korespondencije s domaćim i međunarodnim akterima, medijskih izveštaja u domaćoj i stranoj štampi, ali i njegovih ličnih dokumenata i zapisa“, kaže nam Silvia Nadjivan, politikološkinja zadužena za ovaj program.

„Jedna od naših glavnih teza je da je Petrič bez demokratske legitimacije od strane lokalnog stanovništva radio na uspostavljanju demokratije, a da istovremeno nije bio doživljavan kao okupator“, ističe Nadjivan. Nada se da će rezultati tog istraživanja biti od koristi i za trenutna žarišta u svetu.

BiH u začaranom krugu

Prezentacija projekta „Autokratijom do demokratije“ bila je povod panel-diskusiji u bečkom Forumu za međunarodni dijalog Bruno Krajski na kojoj su učestvovali neki od vodećih istoričara i stručnjaka za jugoistočnu Evropu s nemačkog govornog područja. Analizirajući dosadašnji učinak visokog predstavnika i međunarodnog intervencionizma u BiH, Mari-Žanin Čalić, profesorka istorije jugoistočne Evrope na prestižnom minhenskom univerzitetu Ludvig Maksimilijan, izrazila je sumnju prema čitavoj stvari: „Visoki predstavnik u BiH vremenom je postao deo problema u ovoj zemlji“, istakla je renomirana nemačka istoričarka.

„Istorija nas uči da je balkanskim narodima išlo bolje onda kada su sami iznalazili ješenja za svoje probleme“, istakla je Čalićeva te dodala da se Dejtonski sporazum, ma kakav on bio, može uspešno primeniti ukoliko postoji politička volja za to. Međunarodni intervencionizam stvorio je u BiH, međutim, kolektivno odsustvo odgovornosti, kritikuje ova istoričarka te dodaje da je upravo međunarodni intervencionizam od zemalja na prostoru bivše Jugoslavije stvorio države koje nisu sposobne da same prežive.

Dejton pun protivrečnosti

Za razliku od nje, Florijan Biber, šef Centra za jugoistočnu Evropu na Univerzitetu u Gracu, ne dovodi u pitanje svrsishodnost međunarodnih intervencija, ali istovremeno ukazuje na greške koje su učinjene u BiH. „Prerano raspisivanje izbora 1996. godine pokazalo je da su na njima trijumfovale one političke snage koje su i vodile rat jer su upravo te snage i raspolagale najboljom infrastrukturom za mobilizaciju birača. Ovo je bila pouka za sva ostala krizna žarišta“, ističe Biber te navodi za primer Kosovo gde je okončanje sukoba u prvim godinama pratio snažniji oblik međunarodnog protektorata, a tek onda izbori koji su dali bolje rezultate.

Biber takođe kritikuje i protivurečnosti u Dejtonskom sporazumu: na jednoj strani ekskluzivne etničke teritorije kojima je nagrađeno etničko čišćenje, a s druge strane zahtev međunarodne zajednice za održivim povratkom manjina. „Iako se etnički princip organizacije BiH u vreme potpisivanja Dejtonskog sporazuma nije mogao ignorisati, ova zemlja postala je mesto na kojem etnička reprezentacija igra preveliku ulogu u svakom segmentu života“, kritikuje luksemburški politikolog. Zaključuje da su Dejtonski sporazum, a samim tim i Visoki predstavnik, u BiH pokušali da stvore demokratsko društvo koje počiva na konsenzusu kojeg, međutim, među predstavnicima triju naroda u BiH i dalje nema.

Ništa bez EU

Iako se odmah nakon potpisivanja Dejtona verovalo da će misija Visokog predstavnika trajati kratko, njegova kancelarija u Sarajevu postoji i danas. „Bosna i Hercegovina danas je zemlja u dubokoj političkoj i socijalnoj krizi“, konstatuje Vedran Džihić sa Austrijskog instituta za međunarodnu politiku i jedan od vodećih eksperata za Balkan u Austriji. Džihić apeluje na Evropsku uniju i međunarodnu zajednicu da pronađu novi pristup za BiH. „Evropske integracije danas su gotovo mrtvo slovo na papiru. Velika većina stanovništva u EU je protiv daljeg proširenja Unije“, kaže Džihić te dodaje da se i pored toga mora naći način da se ponovo ojačaju liberalne vrednosti u ovom regionu.

„Trenutno na zapadnom Balkanu jačaju autoritarni režimi poput onoga Aleksandra Vučića u Srbiji“, upozorava Džihić i ističe da su promene moguće te navodi primer Makedonije gde je autoritarni premijer Gruevski morao da odstupi otvoriti put za vladu Zorana Zaeva. Pozitivne promene u BiH moguće su, međutim, samo ukoliko se EU ponovo konsoliduje i revitalizuje vrednosti na kojima počiva. „Bez konsolidacije centralne osovine EU Mackon-Merkel nije moguća ni konsolidacija evropske periferije“, poručuje ovaj politikolog.