BiH: Strane sudije su tačka razdora

Na dogovor o tome ko i kako treba da sudi u Ustavnom sudu računalo se do ove srede (1. novembar), kada je u posetu BiH stigla šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ali, nju nije dočekao nikakav dogovor.

„Pre će se EU raspasti nego što mi u nju uđemo“, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik baš uoči posete gošće i Brisela, a nakon nedavnog neuspešnog sastanka čelnika koalicije na kojem se, bez rezultata, razgovaralo upravo o sudovima i stranim sudijama.

Šta radi Ustavni sud?

Krizu su pokrenule odluke vlasti u Republici Srpskoj da „suspenduju“ odluke Ustavnog suda koji je prethodno proglasio neustavnim to što se Dan Republike Srpske slavi 9. januara. I ne samo to, neustavnim su proglašavani i neki zakoni koji se odnose na državnu imovinu.

Institucije u Banjaluci su potom odlučile da jednostrano ne primenjuju ni odluke Visokog predstavnika.

Zakoni kojima se praktično onemogućava delovanje Ustavnog suda BiH i Visokog predstavnika – dve institucije u kojima sede stranci – je „ozbiljan pravni, politički i bezbednosni problem“ za BiH i region, uveren je Srećko Latal, regionalni urednik Balkanske istraživačke mreže.

„Ti zakoni uspostavljaju različite pravne regulative u različitim delovima zemlje i suštinski predstavljaju početak pravnog otcepljenja RS od ostatka zemlje“, kaže Latal.

Urednik BIRN-a veruje da bi se svaki pokušaj teritorijalne podele BiH „verovatno završio novim ratom“, a sporne zakone u Republici Srpskoj vidi kao pokušaje da se Dodik održi na vlasti.

Ključno pitanje – strane sudije

Dodik i dalje preti „osamostaljenjem“ Republike Srpske – tako je tokom vikenda rekao da bi u ovom veku Srbi iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore trebalo da žive u jednoj državi.

Uprkos tome, Dodik je nastavio prethodnih dana razgovore o reformi sudstva sa koalicionim partnerima na državnom nivou – takozvanim strankama Trojke i HDZ-om BiH. Cilj je bio da se ispune uslovi koje postavila Evropska komisija i da BiH do kraja godine počne pregovore o pridruživanju EU.

Međutim, Dodik sve uslovljava odlaskom stranih sudija iz Ustavnog suda BiH. Koalicija je zato formirala radnu grupu koja bi trebalo da reši to ali i druga pitanja iz oblasti pravosuđa.

No, rešavanje tog pitanja zadire u ustavnu materiju, jer je izbor sudija regulisan dejtonskim Ustavom BiH. Njime je precizirano da se Ustavni sud sastoji od devet članova.

Četiri bira Predstavnički dom Federacije BiH, a dva Skupština RS. Ustav ne precizira da sudije moraju biti iz određenih naroda, ali su u praksi je to uvek bilo po dvoje Bošnjaka, Hrvata i Srba.

Preostala tri člana bira predsednik Evropskog suda za ljudska prava sa sedištem u Strazburu, nakon konsultacija sa Predsedništvom BiH, a te sudije „ne mogu biti državljani BiH ili bilo koje susedne države“.

Upravo je ta odredba trn u oku političara iz Banjaluke, jer je glas „stranaca“ u Ustavnom sudu često bio odlučujući u poništavanju zakona na nivou Republike Srpske.

Ko bi da kontroliše pravosuđe?

Politički analitičar Ibrahim Prohić veruje da bi odlazak stranih imao „nesagledive negativne posledice“ po državu i društvo.

„Dominacija politike nad pravosuđem bila bi apsolutna, institucije i zakon faktički suspendivani, a oni koji imaju moć bili bi sigurni od sudskog progona. Oni bi , zapravo, postali zakon“, piše Prohić na Fejsbuku.

Tako misli i pravnik Vehid Šehić, i sam bivši sudija. Ali, on dodaje da BiH sa postojećim Ustavom ne može biti članica EU. „Ne možemo biti članica EU ni sa visokim predstavnikom, niti sa Ustavnim sudom u kojem postoje trojica stranih sudija“, kaže Šehić za DW.

„Ja bih bio najsretniji, kao građanin ove države, da u Ustavnom sudu isključivo rade državljani BiH, ali mi nismo demokratsko društvo i zato smatram da su nam strane sudije još potrebne“, kaže Šehić.

I Dodik insistira da sudije budu državljani BiH i time uslovljava donošenje svih drugih zakona. „Dvoje sudija Ustavnog suda BiH išli bi iz Republike Srpske, četiri iz Federacije, a ova tri, koji ne bi bili stranci nego državljani BiH, birala bi Parlamentarna skupština BiH“, predlaže Dodik.

I Ustav propisuje da Parlamentarna skupština BiH može zakonom predvideti „drugačiji način izbora troje sudija koje bira predsednik Evropskog suda za ljudska prava“.

Strah od blokade najznačajnije državne institucije

Ali nisu svi Dodikovi koalicioni partneri spremni za takva rešenja jer se plaše uvođenja instituta „entitetskog glasanja“ u Ustavni sud BiH.

Naime, princip „entitetskog glasanja“ u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH znači da nijedan zakon ne može biti usvojen ako nema podršku većine poslanika iz oba entiteta.

Bošnjački zvaničnici smatraju da bi, u slučaju odlaska stranih sudija, to postala praksa i u Ustavnom sudu BiH čime bi se omogućile blokade te institucije.

„Dodik ne može i nikad neće postići sporazum s Trojkom o izbacivanju stranih sudija iz Ustavnog suda BiH sve dok BiH ne postane punopravna članica EU“, kaže jedan od čelnika Trojke, funkcioner „Naroda i Pravde“ Denis Zvizdić.

Podrška za Dodika iz HDZ

Podrška Dodikovim zahtevima za odlazak stranih sudija stiže iz HDZ-a BiH, konkretnije od ministra pravde BiH Davora Bunoze.

„Mi možemo taj zakon nazvati Zakon o statusu međunarodnih sudija. Verujem da bi Ustavni sud BiH trebalo da bude sud gde će sedeti renomirane sudije koje će biti državljani BiH“, kaže Bunoza.

Zakon o sudu BiH deo je paketa iz uslova EU u kojem je još i zakon o sprečavanju pranja novca i terorističkih aktivnosti. Ironično, u takvim uslovima državni parlament usvojio je u utorak (31. oktobar) rezoluciju o potrebi donošenja odluke o otvaranju pregovora Bosne i Hercegovine i Evropske unije o pristupanju EU.

Rezolucija je stigla dan uoči posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, kako bi se pokazalo opredeljenje za put BiH ka EU. Deklarativno, svi su za.

U praksi, nijedan od 14 prioriteta nije usvojen, jer zemlja već mesecima stagnira zbog političke odluke vlasti u Banjaluci da blokiraju procese dok se ne usvoji zakon o Ustavnom sudu BiH, kojim bi strane sudije bile izbačene iz ovog tela.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.