BiH u globalnoj borbi protiv terorizma

Francuska policija je putem Interpola zatražila pomoć od bezbednosnih agencija u Bosni i Hercegovini. Tražene su informacije o osobama koje se dovode u vezu sa terorističkim napadima u Parizu, ali nijedna od njih nije državljanin BiH. To je saopšteno u subotu (14.11), nakon sastanka Udarne grupe za borbu protiv terorizma BiH. Sastanku su, između ostalih, prisustvovali i predsedavajući Veću ministara BiH Denis Zvizdić, ministar bezbednosti Dragan Mektić, glavni tužilac BiH Goran Salihović i direktor Direkcije za koordinaciju policijskih tela Mirsad Vilić. Tom je prilikom rečeno da borba protiv terorizma ima globalni karakter i da će BiH biti deo te borbe.

Bosna i Hercegovina je već članica međunarodne koalicije za borbu protiv terorizma u kojoj je više od 80 država sveta. Najveći doprinos BiH bio bi u potpunoj koordinaciji aktivnosti među agencijama za sprovođenje zakona i razgraničenju nadležnosti u toj oblasti, kaže za Dojče vele profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Vlado Azinović.

Preklapanje nadležnosti ostavlja prostor za propuste

„Te nadležnosti sada se često preklapaju i ostavljaju prostora za propuste. Takođe, uz odgovarajući nadzor nad osobama od interesa, trebalo bi ojačati kapacitete za praćenje aktivnosti na društvenim mrežama koje postaju žarište govora mržnje i podsticanja na nasilje. Kao zemlja sa ogromnim količinama zaostalog oružja, eksploziva i municije iz proteklog rata, trebalo bi da uspostavimo delotvornije mehanizme za sprečavanje trgovine i prometa tim sredstvima koja neretko završavaju u rukama organizovanih kriminalnih ili terorističkih grupa na Zapadu. I na kraju, kao društvo, moramo da angažujemo preostale neiskorišćene korektive – u porodicama, školama, akademskoj zajednici, organizacijama civilnog društva, medijima, a sve to kako bi se ojačala prevencija i sprečila dalja radikalizacija građana BiH koji prihvataju ideološku matricu na kojoj deluje 'Islamska država'“, kaže Azinović.

Bosna i Hercegovina je u mnogim aspektima specifična država. U toj zemlji postoji veći broj bezbednosnih, odnosno policijskih agencija čije se nadležnosti često preklapaju. „Uprkos tome, BiH je i kroz učešće u mirovnim misijama širom sveta, pokazala da može da pruži doprinos u mirovnim operacijama“, kaže predsedavajući Zajedničke komisije za odbranu i bezbednost Parlamenta BiH Sifet Podžić.

Evropska unija upozorava na uticaj radikalnih grupa

„Bez obzira na složenost ustavno-političkog sistema u BiH i složenost u sistemu odlučivanja policijskih agencija, odgovorno tvrdim da BiH može da doprinese borbi protiv terorizma u okviru široke međunarodne koalicije. Na žalost, ni naša zemlja nije imuna na pojave terorizma, što potvrđuje i napad na policijsku stanicu u Zvorniku. Ipak, izvukli smo dobre pouke. Obišao sam nadležne policijske agencije i uverio se u dobar rad nadležnih. Mislim da ćemo brzo prevazići problem koordinacije između naših službi“, kaže Podžić za Dojče vele.

U poslednjem izveštaju o stanju u BiH (za 2015. godinu), Evropska unija je upozorila i na delovanje radikalnih grupa u BiH kao i na odlazak državljana te zemlje na strana ratišta (Sirija, Irak). Sifet Podžić kaže da su nadležni u BiH svesni tog problema. „Delovanje radikalnih grupa u BiH i odlazak naših ljudi na strana ratišta, jesu problemi koje bi trebalo da rešimo, ali to ne može da omete rad policijskih i agencija. Sada imamo dobra zakonska rešenja, a od povratnika sa tih ratišta možemo da dobijemo konkretne podatke koje bi trebalo da razmenimo sa međunarodnim policijskim organizacijama“, kaže Podžić.

Političke nesuglasice ugrožavaju borbu protiv terorizma

Banjalučki profesor Predrag Ćeranić smatra da je teroristički napad u Parizu pokazao da se međunarodnoj antiterorističkoj koaliciji „ne sme više davati toliko poverenja“. On sugeriše više oslonca na sopstvene snage, uz razvoj nacionalne strategije bezbednosti. „To je ono za čime bi mogle da posegnu Francuska, Nemačka, ali i druge zemlje, jer se međunarodna koalicija za borbu protiv terorizma nije pokazala kao naročito efikasna u ovom slučaju. Mnoge zemlje mogle bi da preispitaju svoj odnos prema toj koaliciji. Ne mislim da će je dovesti u pitanje, ali će prioritet dati sopstvenim snagama i razvoju sopstvenih mogućnosti. Što se tiče BiH, ona formalno može da bude deo te koalicije“, kaže Ćeranić za Dojče vele.

Razloge za to banjalučki profesor nalazi u problemima „političke prirode“. „Deklarativno, postoji politička volja za borbu protiv terorizma i ona se manifestuje kroz usvajanje strategije Veća ministara za borbu protiv terorizma, kroz niz izjava koje daju zvaničnici BiH. Međutim, kada dođe do terorističkog akta kao što je to bilo u Zvorniku, onda se pokaže da smo mi podeljeno društvo i da postoje velike političke nesuglasice i tamo gde ne bi trebalo da ih bude. jetimo se koliko je bilo različitih tumačenja i mišljenja o tome da li je to bio teroristički akt ili ne, iako je Tužilaštvo BiH u samom početku dalo tu kvalifikaciju. Neki su sprovodili i ankete među građanima sa pitanjima da li se u Zvorniku radilo o terorističkom aktu, krvnoj osveti ili nečemu trećem“, ističe Ćeranić.

On dodaje da se, u kontekstu borbe protiv terorizma, BiH suočava sa dve opasnosti, povratkom ratnika sa stranih ratišta (Sirija, Irak) i indoktrinacijom mladih preko društvenih mreža. „Borba protiv tih pojava nije posao samo policije. Podrazumeva se da bi u to trebalo da bude uključen širi društveni front iz vladinog i nevladinog sektora. Indoktrinaciju treba sprečiti, neke internet-portale ugasiti, objašnjavati mladim ljudima o čemu se radi, držati tribine – jer terorista nema ni naciju, ni veru. On je vojnik zla“, kaže Ćeranić.