Bitka za aerodrom

Ljudi u Berlinu vole da se svađaju. Takođe, bar od berlinskog vazdušnog mosta, veoma su osetljivi na svoje aerodrome. Nakon što se relativno mlaka izborna kampanja približila kraju, nije iznenađenje što se u fokusu u glavnom gradu našao referendum o tome da li aerodrom Tegel treba da ostane otvoren.

Referendum se održava istog dana kad i izbori za Bundestag (24.09.) i nije obavezujući jer ne zahteva od Berlinaca glasanje o konkretnom zakonu. Od njih se traži da odluče da li „zahtevaju da se Senat u Berlinu odrekne svojih namera zatvaranja aerodroma Tegel i preduzme sve neophodne mere kako bi se osigurao njegov neograničen rad“.

Referendum je podelio grad. Mnogi stanovnici cene pogodnost Tegela koji se nalazi skoro u samom centru grada i koji je služio kao glavni aerodrom u Berlinu od kraja šezdesetih. Strahuju da novi aerodrom BER, koji je se gradi godinama kao Skadar na Bojani, neće biti adekvatan za potrebe najvećeg nemačkog grada.

Nasuprot tome, oni koji žive blizu Tegela jadaju se na nesnosnu buku. Oko 300.000 mora da sluša zvanično najglasniji aerodrom u Nemačkoj (nije on glasniji od drugih, ali je praktično usred grada). Takođe i aktivisti za zaštitu životne sredine kažu da je sporazum o zatvaranju aerodroma – čim BER bude u funkciji – gotova stvar i da je ideja o glavnom aerodromu usred urbane zone zastarela.

Političke partije su u Berlinu Tegel postavile u središte svojih kampanja. Slobodne demokrate (FDP) bliske poslovnim krugovima, iskoristili su ovo pitanje kao odskočnu dasku kako bi se na lokalnim izborima prošle godine vratili u gradski parlament i bore se za opstanak aerodroma, dok su Zeleni podneli tužbu protiv aerodroma.

Dva aerodroma?

Tabor koji je za očuvanje Tegela sudeći po anketama vodi sa 55 odsto podrške. Oni prikazuju referendum kao šansu za birače da isprave grešku koju je napravila koaliciona vlada Socijaldemokrata, Zelenih i Levice. FDP tvrdi da je novi aerodrom, koji je planiran pre više od jedne decenije, a još nije otvoren, premali, jer su tada projekcije o rastu Berlina kao metropole i turističkog magneta bile previše pesimistične. Oni kažu da obični građani bolje znaju kako stvari stoje.

„Ljudi u Berlinu su mnogo pragmatičniji od vladajućih partija, koje prvo treba da se oproste od koncepta jednog aerodroma“, rekao je za DW Helmut Mecner, šef FDP u Berlinu. On kao i mnogi drugi tvrdi da bi više od jednog aerodroma nemačkoj prestonici pružilo dodatnu fleksibilnost u slučaju ekstremnih meteoroloških prilika, terorističkih napada ili sličnih situacija.

To je „besmislica“, izjavio je za DW Verner Graf, šef Zelenih u Berlinu, ističući da „ne možete istovremeno da sletite na dva aerodroma“. Protivnici Tegela kažu da je strategija jedan aerodrom ekonomičnija.
„Održavanje više aerodroma košta“, kaže Graf. „Potrebne su vam dve vatrogasne stanice, dva kontrolna tornja, dvostruko više kontrolora letenja i mnogo više osoblja.“

Drugi glavni argument za zatvaranje Tegela je da bi to poštedelo nerve oko 300.000 ljudi koji žive u njegovoj blizini. „Ovi ljudi moraju svakodnevno da izdrže 500 letova, 185.000 poletanja i sletanja svake godine“, kaže Graf. Novi aerodrom, kada konačno proradi, neće biti predaleko: „U svim ostalim gradovima – Minhenu, Parizu ili Londonu – gradski aerodromi su mnogo udaljeniji od centra nego što će to biti aerodrom BER.“

O referendumu uopšte

Usred rasprave o Tegelu vodi se i diskusija o ulozi referenduma u Berlinu i reprezentativnog parlamentarnog sistema u Nemačkoj. Protivnici Tegela tvrde da je ovaj referendum besmislen jer, čak i ako pobedi tabor koji želi da zadrži Tegel, ne postoje zakonski mehanizmi za poništavanje sporazuma o zatvaranju aerodroma.

Njihovi protivnici priznaju da glasanje u nedelju nije obavezujuće, ali kažu da će biti korisno izražavanje volje naroda. „Snažna podrška od recimo 800.000 pristalica biće signal gradskoj vladi koja je na poslednjim lokalnim izborima imala samo oko 800.000 glasova“, kaže Mecner iz FDP-a.

Referendumi su u Nemačkoj dozvoljeni samo na nivou pokrajine odnosno savezne jedinice. Ali postoji snažan pokret koji poziva na direktnu demokratiju i na nacionalnom nivou.

Sve velike političke partije, osim CDU-a Angele Merkel, podržavaju ideju o nacionalnim referendumima. Desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) je to čak istakla u svojoj partijskoj platformi, a u poglavlju o Berlinu, podržava održavanje Tegela baš kao i FDP.

Međutim, Oliver Vidman, portparol grupe koja zagovara direktnu demokratiju Mehr Demokratie, kaže da kada se radi o referendumu o Tegelu, lokalne vlasti nisu postupile dobro: „Pogrešno je bilo to što na samom početku nije rešeno pravno pitanje – da li referendum uopšte može da se primeni u praksi“, rekao je Vidman za DW i dodao: „To je nezadovoljavajuća situacija za birače, jer niko ne zna da li će rezultat referenduma morati da se primeni.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android