Blajburg: Nejaka ili prejaka reč?
20. maj 2020.
Misa je kao što znamo, održana. Ali je šest hrvatskih književnika iz Bosne i Hercegovine, među kojima i Ivan Lovrenović i Miljenko Jergović, napustilo članstvo iz protesta protiv protestnog pisma koje je po njima grubo i nedolično sročeno.
Da podsetimo, članovi PEN-a napisali su da je „ideja da se u Sarajevu organizuje komemorativna misa za fašiste i njihove simpatizere koji su nastradali u povlačenju fašističkih i nacističkih snaga prema Bleiburgu sramotna za ovaj grad i za ovu zemlju. Antifašistička pozicija koju zastupamo je bolja i humanija strana istorije, i u to ime, iz poštovanja prema brojnim nevinim žrtvama ustaških zločina, zahtijevamo da se planirana misa otkaže“.
„Ideološki omeđeno“?
Ivan Lovrenović, jedan od najistaknutijih bosanskohercegovačkih književnika je svoje napuštanje PEN centra BiH obrazložio time da ne misli „da je istoriju moguće, osim ideološki omeđeno, razvrstati na njenu bolju i goru, humaniju i nehumaniju stranu, niti da pisac ima zadatak ’zastupanja’ neke od tih strana“. Na upit DW dodatno pojasni svoju poziciju, on je rekao: „Ako bih trebao dodatno objašnjavati, trebalo bi mi mnogo više vremena i prostora nego što ijedan medij može da priušti“ – i uputio nas na svoje jezgrovito saopštenje u kojem još kaže da je piščev zadatak da pokuša da razume istoriju „u njenim satirućim učincima na konkretne ljudske živote i sudbine“.
Adisa Bašić, književnica koja je potpisala protestno pismo i član je Suda časti PEN centra kaže da joj je iskreno žao što su kolege istupile iz udruženja, umesto da članovima sve to bude povod za razgovor o vrlo kompleksnoj i očito bolnoj temi.
-pročitajte još: Austrijski „Standard“ o Blajburgu
Kome fali delikatnost?
„Đikić, Jergović, Lovrenović i Ivanković su ljudi čije argumente treba saslušati. Iznenađena sam da im je toliko zasmetalo odsustvo delikatnosti u formulisanju protestnog pisma, ali ne i odsustvo delikatnosti organizatora mise koji se nisu ogradili od ustaških zločina“, kaže Adisa Bašić i naglašava da iza protestnog pisma ne stoji PEN kao institucija: „PEN je heterogena grupa ljudi u kojoj je mnogo neistomišljenika. Zabrinjava me to što se u sekularnom društvu ’svetost’ mise ili bilo kojeg drugog verskog obreda uzima zdravo za gotovo, kao nešto što se ne sme kritikovati, čak ni kada obred doprinosi revizionizmu koji je velika pošast današnjice“.
Ni Puljić, ni PEN
PEN napušta Miljenko Jergović, još jedan od pisaca koji je njegov član od osnivanja 1992. On navodi da pismo od 9. maja nije razlog, ali jeste povod za takav korak: „Blajburška misa u sarajevskoj katedrali je, po mene lično, dvostruka iritacija. S jedne strane, reč je, kao i svake godine, o emocionalizaciji, i to krajnje pozitivnoj, Nezavisne Države Hrvatske, o naglašavanju partizanskih, antifašističkih i savezničkih zločina nad onima koji su se našli u zbegu te paradržave, te o potpunom i doslednom prećutkivanju ustaških zločina u Drugom svetskom ratu“.
Jergovića iritira i prigodni antifašizam većinskog naroda: „S druge strane, način na koji je većinsko Sarajevo reagovalo na misu u katedrali, zgražavajući se nad fašizmom, tražeći zabranu mise i upućujući kletve i pretnje onim katolicima i Hrvatima koji se glasno ne izjašnjavaju kao pobornici novoustanovljenog instant-antifašizma Džaferovićevog i Komšićevog, jednako mi je, i na jednak način, iritantan, kao i Puljićeva misa. Reč je o fašizmu, samo malo modernijem“.
Crkvena ili svetovna univerzalnost
Predsednik upravnog odbora PEN-a Asmir Kujović za DW kaže: „Neizmerno mi je žao što su PEN napustili neki od najvažnijih savremenih hrvatskih pisaca u BiH, i to iz razloga koji može delovati kao nesporazum. Koliko znam, Miljenko Jegović je u jednom periodu bio i kandidat našeg PEN-a za Nobelovu nagradu. Šteta je da više nemamo u svojim redovima i jednog Ivana Lovrenovića ili Željka Ivankovića“. Ipak, Asmir Kujović ostaje pri kritičkom stavu prema sarajevskoj misi: „Reč katolik potiče od grčke reči koja označava ono što je univerzalno. Neko bi se mogao upitati da li je Katolička crkva nakon ove mise izgubila nešto od svoje univerzalnosti“.
-pročitajte još: Švarc-Šiling: Misa za fašiste neće podstaći pomirenje
Jedan od osnivača PEN centra BiH, ujedno i član kanadskog i američkog PEN-a, kao i potpisnik protestnog pisma, je Goran Simić. On nema razumevanja za odlazak svojih kolega: „Van pameti mi je ostavka nekih članova PEN-a, a to mogu samo da tumačim izrazito nacionalističkim gestom, jer ti isti pisci očigledno nisu pročitali Povelju PEN-a koja je usmerena na ideju zaštite slobode govora“.
Naši i vaši fašisti
Jedan od osnovnih prigovora „sarajevskoj političkoj čaršiji“ uputio je Željko Ivanković, koji je do svog napuštanja PEN-a bio predsednik skupštine tog međunarodnog udruženja. On u svom tekstu „Svi naši Blajburzi“ kaže da se većinska zajednica nije bunila kada su „ po Sarajevu počišćeni nazivi ulica, imena škola i sklonjene biste partizana i osloboditelja Sarajeva“. Ivanković između ostalog kaže: „Sarajevska čaršija je protiv mise, jer ona, kažu, afirmiše ustaštvo, a Sarajevo je antifašističko… Ali, hajmo da vidimo ko je to u Sarajevu pobio Jevreje, ko ih je iselio iz njihovih stanova, ušao u njih i zauzeo njihove poslovne prostore po čaršiji?“
Slične argumente iznosi i Miljenko Jergović: „Da se bilo ko od vajnih građana, istoričara-amatera i PEN-ovih antifašističkih barjaktara setio načelnika Luburićevog štaba, doktora Muhameda Riđanovića, ustaše iz vrlo ugledne mostarske familije, mnogo toga bi u ovoj priči drukčije izgledalo“.
Asmir Kujović na takvu argumentaciju kaže: „Političke vođe ondašnjih bosanskih muslimana krenule su putem koji je nama danas nepojmljiv, pogotovu što su ratovali pod tuđim barjakom i za tuđe interese. Ne može se generalizovati, svaki slučaj je slučaj za sebe, ali ja se ne bih usudio da optužujem nekog za fašizam samo zato što je, na primer, bio činovnik u nekoj instituciji za vreme vlasti NDH“.
„Ionako je sve urušeno“
Član Upravnog odbora PEN-a Hadžem Hajdarević za DW je izjavio da je predložio hitnu sednicu Upravnog odbora u nameri „da se pokuša da se razgovara s uvaženim kolegama da eventualno povuku svoju ostavku“. On je svestan da će to biti teško, ali dodaje: „Molim vas da se ne ganjaju nikakvi kaprici… Ionako je sve urušeno“.
Za reč se javila i sarajevska književnica Ferida Duraković naglašavajući različitost kao osnovni princip PEN-a: „Bilo bi smešno da SVI članovi i članice PEN centra u BiH isto misle o važnim i neizbežnim političkim pojavama u Bosni i Hercegovini. PEN centar je, kao deo međunarodne porodice PEN centara, jedinstvena zajednica neistomišljenika – jer da svi isto mislimo, smisao naše misije bio bi okončan“.
I ovo naravno nije kraj priče. Polemička reagovanja i dalje pristižu, što pokazuje da su i pismo i odlazak pisaca iz PEN-a osvetlili, a možda i produbili, još jednu naprslinu na društvenom tkivu Bosne i Hercegovine.