Bogata država – siromašni gradovi

Dok su metropole poput Hamburga, Minhena ili Frankfurta, privredno sve jače i time atraktivnije, brojni gradovi, recimo u Rurskoj oblasti ili negde drugde, pate zbog nedostatka novca – na primer Oberhauzen, Duizburg i Gelzenkirhen. Vrtići se zatvaraju, škole su sve praznije, a kulturne ustanove se ukidaju.

Iako se situacija zahvaljujući stabilnom privrednom razvoju proteklih godina u nekim oblastima ponešto i poboljšala, nemački gradovi postaju sve više „dvoklasno društvo“, kaže Ulrih Mali, gradonačelnik Nirnberga: „Uprkos dobrim privrednim podacima, jaz između siromašnih i bogatih gradova je sve veći.“

Jedan problem – mnogo uzroka

Štefan Šnajder sa Nemačkog instituta za urbanistiku u Berlinu, kaže da nema razloga za strah „od grčkog scenarija“, odnosno od potpunog bankrota gradova: „Tako nešto kod nas nije moguće. Kada jedan grad više ne može da ispunjava svoje obaveze, tu mora da nastupi država.“

Na osnovu toga, mnogi gradovi su prihvatili novac koji, s obzirom na njihovu privrednu snagu, nikada nisu smeli da uzmu. I sada neki jadikuju što nikada sami neće moći da otplate kredite koji su delom veći i od milijarde evra.

Gradonačelnik Ulrih Mali odbija prigovor da opštine premalo doprinose smanjenju dugova. Gradovi su nivo upravne vlasti, koji je, u poređenju sa savezom i pokrajinama, poslednjih 20 godina najviše uštedeo. Osim toga, njima je potreban stabilan izvor prihoda, kao i veća podrška države: „Potrebno nam je rasterećenje od ogromnih, rastućih socijalnih troškova, na primer pomoć za integraciju invalida plaćaju opštine, ali to je zadatak države. Potrebna nam je pomoć od savezne države i od pokrajina za velike investicije, kao što je sada recimo obezbeđivanje zakonskog prava na mesto u vrtićima. Veliki projekti zahtevaju i zajedničko finansiranje.“

Dugoročno planiranje

Savetnici poput Štefana Šnajdera pokušavaju da ubede opštine u to da je potrebno dugoročnije planiranje finansijskih i strukturnih projekata. Tako se bolje mogu uzeti u obzir i demokratske promene, kaže Šnajder: „Danas znamo da u nekim gradovima u kojima su škole neophodne samo u narednih deset do petnaest godina, moramo već sada da razmišljamo kako da upotrebimo te objekte nakon tog perioda. To znači da treba da razmišljamo i van izbornih perioda“, kaže Šnajder.

Na lokalnom nivou su preduslovi za to sasvim dobri, kaže gradonačelnik Nirnberga Mali. U gradskim skupštinama, kod 90 odsto svih glasanja, vlada princip jednoglasnosti, pa su time pretpostavke za usvajanje odredbi i van izbornih termina zapravo dosta dobre.

Autori: Martin Koh / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković