Bolna brakorazvodna parnica
26. novembar 2018.
Brisel je u nedelju dao zeleno svetlo za ugovor od 585 stranica koji reguliše istupanje Velike Britanije iz Evropske unije. Ključna pitanja su prava građana EU u Velikoj Britaniji i Britanaca u EU nakon Bregzita u martu sledeće godine. Taj dokument reguliše izlazni račun za London, prelaznu fazu nakon istupanja i pitanja granice između Severne Irske i Republike Irske.
Drugi dokument potpisan u nedelju je zajednička politička izjava od 26 stranica. Ona izražava dobru volju dve strane da tokom prelaznog perioda do kraja 2020. godine regulišu buduće odnose na poljima trgovine, ribarstva, putovanja, bezbednosti i finansija.
Izjava pak nije obavezujuća i svesno ostavlja mnogo prostora za interpretiranje. To će britanskoj premijerki Terezi Mej malo olakšati da kod kuće proda sporazum o Bregzitu premda nikako nije izvesno da li će uspeti.
„Ipak, brojne su naznake da će Bregzit na kraju proizvesti samo za gubitnike – sa obe strane Lamanša. Brakorazvodna parnica boli“, piše nedeljnik Špigel na svom portalu.
„Tereza Mej tvrdi da je to najbolji sporazum koji su Britanci mogli da isposluju“, piše dnevni list Velt. „Ona je tu u pravu. Od EU neće dobiti više ustupaka. Britanska ekonomija barem za sada ima određenu sigurnost za dalje planiranje, jer će bar do kraja 2020. ili čak 2022. godine, zahvaljujući prelaznoj fazi, sve ostati isto.
Međutim, politički otpor Terezi Mej je ogroman. Sa aspekta tvrdolinijaša, sporazum dovodi Britance u vazalnu zavisnost od Brisela, jer oni najpre i dalje moraju da plaćaju i da se pridržavaju svih pravila, ali više nemaju pravo na suodlučivanje. Pored toga, zbog privremenog ostanka u carinskoj uniji ne mogu sklapati sopstvene trgovinske sporazume“, zaključuje Velt.
Minhenski Zidojče cajtung konstatuje: „Britanci će veoma brzo primetiti da put na koji su sami krenuli nije tako veličanstven. SAD pod Donaldom Trampom za Britance nisu više pouzdan zaštitnik. Bolje trgovačke partnere od zemalja EU oni neće naći. Sve to će – bez obzira na to kako će se drama oko Bregzita okončati u parlamentu u Londonu – u budućnosti većinu Britanaca vratiti među racionalne Evropljane. EU pak može da podrži taj proces.“
S druge strane, kako tvrde u Frankfurter Algemajne cajtungu, Bregzit je pre svega politički događaj sa manje uticaja na ekonomiju: „Ne treba precenjivati važnost Bregzita za konstituisanje međunarodnih finansijskih tržišta. Znatno važniji od odnosa između Londona i Brisela je budući odnos između Vašingtona i Pekinga, jer je ovde reč o odmeravanju snaga među svetskim silama. Tu pak važi: iz čisto ekonomske perspektive, razvoj koji traje već godinama neće se tako naglo okončati.“
priredio Faruk Šabanović