Borba utroje – ko će naslediti Angelu Merkel?
26. februar 2020.
Ukoliko Demohrišćani (CDU) i nakon idućih izbora budu formirali vlast, promena pod naslednikom Angele Merkel ne bi ni izbliza ličila na zaokret kakav se desio u SAD ili Velikoj Britaniji sa pojavom Donalda Trampa i Borisa Džonsona.
Nešto kao kontinuitet, ali uz velike promene, to u svakom slučaju obećavaju trojica kandidata za čelo CDU na odvojenim konferencijama za štampu. Ta trojica su bivši ministar za zaštitu životne sredine Norbert Retgen (54), premijer pokrajine Severne Rajne-Vestfalije Armin Lašet (59) i davnašnji šef poslaničke grupe Fridrih Merc (64).
Sva trojica obećavaju da će se držati načela nemačke spoljne politike kada su u pitanu EU i NATO. Ponavljaju želju za jačanje EU u svetskoj politici i tesnim savezom pre svega sa Francuskom. Još jedan stari zahtev se čuo, da EU mora da radi na sigurnijim spoljnim granicama kako bi kontrolisala migraciju.
No ponavljanjem fraza da su ovo „turbulentna vremena“, doba Trampa i uspona Kine, kada Nemačka mora da preuzme važniju ulogu u svetu, kandidati Retgen, Lašet i Merc ne mogu da pokažu u čemu se međusobno razlikuju.
Zabrinuti čuvari CDU
U nedelju je na izborima u gradu-pokrajini Hamburgu CDU pao na istorijski minimum od 11 odsto glasova. Na istoku Nemačke je partija takođe ispod 20 odsto. U saveznom proseku to je 27 odsto podrške - iako ta brojka nikada nije bila manja, CDU je i dalje najjača stranka.
U skladu sa tim su se trojica kandidata predstavili kao zabrinuti čuvari nasleđa Demohrišćana, ljudi koji će pokušati da odbrane plamen jedne velike narodne stranke čak i onda kada se partijska scena naokolo usitnjava.
Nijedan od kandidata ne želi da napusti politički centar – govore da se jasno treba razlikovati od krajeva spektra sa obe strane, Levice i desničarske Alternative za Nemačku. No ipak ima različitih akcenata. Merc, čovek iz krupnog biznisa, tako naglašava „konzervativno-liberalno“.
Zajedničko za tri čoveka je shvatanje da je CDU u poslednje vreme izgubio znatnu podršku pre svega među mladim biračima. Veruju da je potrebno povesti novu politiku prema klimatskim promenama i izdvojiti više novca za obrazovanje.
Sledi borba
Do izbora ostaju dva meseca. Na vanrednom kongresu 25. aprila će 1001 delegat iz cele zemlje – osim Bavarske gde konzervativni spektar pokriva sestrinska stranka CSU – izabrati novog šefa. Drugi konkurenti za Retgena, Lašeta i Merca za sada nisu na vidiku. Počinje borba utroje.
Sadašnja šefica stranke Anegret Kramp-Karenbauer obznanila je da se povlači nakon dešavanja u Tiringiji koja su pokazala da nema ujedinjenu partiju iza sebe. No ona insistira na još jednoj stvari – kaže da je neophodno da opet osoba koja rukovodi strankom bude ujedno kandidat za kancelara kako bi birači razumeli šta i koga CDU nudi.
Redovni parlamentarni izbori bili bi tek najesen 2021. godine. Doduše, pre izbora kancelarskog kandidata, CDU se mora konsultovati sa bavarskom CSU i ne može se isključiti da će šef te stranke i bavarski premijer Markus Zeder tražiti da upravo on bude kandidat. Bavarci su bili kandidati konzervativaca svega dvaput, 1980. i 2002. godine.
Retgen, Lašet i Merc će se boriti za pol-poziciju. U jednoj analizi javni servis ZDF označava Lašeta kao favorita iz dva razloga – njega bi trebalo da podrži matični pokrajinski odbor, najveći u Nemačkoj. I, drugo, ministar zdravlja Jens Špan (39) je obznanio da se neće sam kandidovati i pozvao pristalice da glasaju za Lašeta. Ako Lašet pobedi, Špan bi bio potpredsednik stranke.
Špan važi za buntovnika u stranci. Mlad, homoseksualan i tvrdo konzervativan, on privlači stranačku omladinu, ali i deo konzervativnih delegata. Tako se odlično nadopunjuje sa umerenim Lašetom koji među kandidatima najviše liči na nastavljača politike Angele Merkel.
Fridrih Merc takođe ima dobre šanse kao miljenik desnog krila i privrednika. Već je dobio i podršku odbora stranke u Berlinu.
Pogled na istok
Zanimljivo je da i Fridrih Merc i Norbert Retgen dolaze iz Severne Rajne-Vestfalije kao i Lašet, ali da više bacaju oko na istočne delove zemlje. Merc se nada podršci delegata iz pokrajina koje su ranije činile DDR jer je tamo stanovništvo konzervativnije.
Retgen je takođe naglasio da ima razumevanja za istočne Nemce koji se od mirne revolucije 1989. do danas osećaju „ostavljenim na cedilu“. Kaže, bez zaštite države nastaje strah, a na strahu profitira desničarska AfD, posebno na istoku.
Dobro je za CDU što svi kandidati shvataju da se srozavanje partije neće zaustaviti ako ostane sve po starom, kaže politikolog Verner Pacelt za DW. No pre toga, dodaje on, CDU mora da bude načisto zašto beleži pad podrške: „Zato što su otišli udesno ili, upravo suprotno, zato što su prepustili teren Alternativi za Nemačku?“
Pacelt je ipak skeptičan da će načelno ideološko pitanje biti rešeno u ova dva meseca. Jer, kako kaže, svi vrdaju oko te najteže teme i samo gledaju „šta im donosi većinu na stranačkom kongresu“.