Borel u Prištini i Beogradu – bez velikih očekivanja
30. januar 2020.
Žozep Borel, pred svoju prvu posetu Zapadnom Balkanu u mandatu Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, kaže da je s namerom odabrao upravo Kosovo i Srbiju: „Uzimajući u obzir moju ličnu rešenost da se napreduje u dijalogu pod pokroviteljstvom Evropske unije, želeo sam da prvo posetim Kosovo i Srbiju. Mnogo je važnog posla pred nama, uključujući i normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.“
Gotovo u svakom svom javnom nastupu od izbora na mesto šefa diplomatije EU, Borel je naglašavao da će mu Zapadni Balkan biti jedan o prioriteta tokom mandata. Konkretno, on insistira na finalizaciji sveobuhvatnog sporazuma između Srbije i Kosova.
I dok novi komesar EU za proširenje Oliver Varheji kaže da se nada postizanju sporazuma već tokom 2020. godine, u Borelovom kabinetu poručuju da od prve posete novog šefa diplomatije EU ipak ne bi trebalo očekivati konkretne predloge i plan kako nastaviti dijalog i postići rešenje u odnosima Beograda i Prištine
„Visoki predstavnik ide u posetu Kosovu i Srbije da pokaže svoj lični angažman i nameru da učini što je moguće više kako bi se olakšao dijalog u kome je on glavni posrednik“, kaže portparol EU Peter Stano.
-pročitajte još: Trnovit put proširenja EU – ima li mu kraja?
EU trenutno ne može mnogo da ponudi
Da ne bi trebalo polagati preterana očekivanja u prvu posetu visokog predstavnika EU Beogradu i Prištini, smatra i šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP) Dušan Reljić: „Proces pregovora Beograda i Prište pod pokroviteljstvom EU je zastao pre dužeg vremena, a u ovom trenutku u Briselu i EU nemaju mnogo šta da ponude Beogradu i Prištini kako bi ih podstakli na nove pregovore i kompromise“, kaže Reljić za DW.
On ukazuje na činjenicu da se politika proširenja EU nalazi u svojevrsnoj krizi, odnosno da bi tek trebalo da se definišu koraci nakon što Evropska komisija izađe s predlogom nove metodologije pregovora o pristupanju. S druge strane, Žozep Borel na Kosovo dolazi u trenutku kada u Prištini još nema nove vlade koja bi trebalo da se angažuje u ponovnom pokretanju dijaloga, a Beogradu je već u toku predizborna kampanja za parlamentarne izbore na proleće.
„Samim tim, velike spremnosti za kompromise i nove iskorake tu ne bi trebalo tražiti“, zaključuje Reljić.
Srbija i Kosovo ostaju zona uticaja EU
Period stagnacije dijaloga, izbora na Kosovu i u Srbiji, tranzicije EU-institucija i promena metodologije politike proširenja, nije omeo američku administraciju da neposredno pred Borelov put na Balkan„proglasi pobedu“ i objavi postizanje sporazuma o uspostavljanju direktne avio-linije, a zatim i železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine.
Takva američka inicijativa – pregovarana i sprovedena u Berlinu – postavila je pitanje kontinuiteta i efikasnosti uloge EU kao glavnog posrednika u dijalogu Beograda i Prištine. U Briselu odgovaraju da je „svaki sporazum dobrodošao“, ali i odbacuju mogućnost da SAD i predsednik Tramp preuzmu vodeću ulogu u rešavanju odnosa Srbije i Kosova.
„Dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine odvija se pod pokroviteljstvom EU, a Žozep Borel želi da bude jak glavni pregovarač. Sa SAD blisko sarađujemo u regionu i njihova podrška u procesu koji vodi EU uvek je dobrodošla“, navode diplomatski izvori u Uniji.
U Briselu dodaju i da su svesni uticaja koji Vašington ima na Prištinu, kao i Moskva na Beograd, ali ukazuju da se „ne plaše“ da će Srbija, Kosovo i ceo Zapadni Balkan izaći iz „zone uticaja EU“.
„Dobro je što se nešto kreće, ali svakako da će tek u nekom kontekstu Beograd-Priština-Brisel doći do približavanja koje bi jednog dana moglo da dovede do nekog sporazuma“, ocenjuje Dušan Reljić.
On, kao i većina evropskih analitičara, upozorava na činjenicu da su SAD najavile sporazum odnosno pismo o namerama koje je još daleko od primene na terenu – a to pak zavisi od gotovo istih stvari na kojima su se već „spotakli“ i drugi dogovori između Beograda i Prištine.
Berlin preispituje strategiju za Srbiju i Kosovo?
Pred posetu Kosovu i Srbiji, visoki predstavnik EU je o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine razgovarao u Berlinu i sa šefom nemačke diplomatije Haikom Masom. Borel je tada naglasio da Brisel i Berlin imaju „zajedničku viziju“ kada je u pitanju stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana, ali i ukazao na „vodeću ulogu“ Nemačke u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU.
U nemačkom Institutu za međunarodne odnose i bezbednost podsećaju da je Nemačka nastojala da odnose Beograda i Prištine normalizuje kroz njihovo stavljanje u širi okvir priprema za pristupanje EU. Berlin se, prema rečima Dušana Reljića, nadao da će Beograd i Priština biti spremni na kompromise i zajednička rešenja zbog bržeg pristupa Evropskoj uniji.
„U međuvremenu se perspektiva brzog ulaska zemlja Zapadnog Balkana u EU odmakla u daleku budućnost, tako da je i strategija u Berlinu da se, preko članstva u EU traže rešenja, nešto što će sada verovatno morati da bude preispitano“, kaže Reljić za DW.
On dodaje da je Zapadni Balkan jedan od retkih geoplitičkih prostora gde Evropska unija ima stvarni uticaj, a koji je proisticao iz date perspektive članstva. „Pošto je ta perspektiva toliko oslabila, mislim da će Borel i nova Evropska komisija sa Ursulom fon der Lajen na čelu morati da preispitaju stanje odnosa sa Zapadnim Balkanom i perspektivu pristupanja EU“, zaključuje Reljić.
U svakom slučaju, pre takvog sveobuhvatnog preispitivanja unutar EU, Žozep Borel najavljuje da tokom svoje prve posete jednostavno namerava da „upozna Kosovo i Srbiju i ljude koji tamo žive“.