Bregzit podelio Veliku Britaniju
31. januar 2020.
Kada večeras u Londonu sat bude odzvonio 11 puta, u kontinentalnom delu Evrope biće ponoć. Biće to istorijski trenutak: Velika Britanija će biti prva zemlja koja napušta Evropsku uniju.
Britanski premijer će taj događaj proslaviti na poseban način: na tamne zidove njegove rezidencije u Dauning stritu biće projektovan sat koji odbrojava sekunde preostale do izlaska, a na stubovima oko zgrade parlamenta zavijoriće se Junion Džek, zastava Ujedinjenog Kraljevstva. U opticaj će biti puštena i posebna, prigodna kovanica s natpisom „Sloboda, blagostanje i prijateljstvo sa svim narodima“.
Taj istorijski trenutak u Londonu žele da dožive i Emili Hevertson i Stiven Brej. To dvoje Britanaca ne može međusobno više da se razlikuje: ona je za Bregzit, on je protiv. Jedino što ih ujedinjuje jeste žar s kojim se tom temom bave.
Kada premijer Boris Džonson u noći 31. januara u svom televizijskom govoru pozove sugrađane da budu jedinstveni i da sada gledaju napred, Hevertsonova i Brej će u stvari biti simboli duboke podele u Velikoj Britaniji. Tu je otvorena rana koja ni nakon Bregzita neće tako brzo da zaceli.
Od septembra 2017. Stiven Brej protestuje protiv Bregzita – svakog dana kada zasedaju britanski poslanici taj 50-godišnjak stoji pred ulaznim vratima Parlamenta. Na glavi mu je plavi šešir, u rukama velika zastava Evropske unije na kojoj piše: „Stop Bregzit“. Svako malo do njega dolazi neki turista da napravi s njim selfi.
Brej je svojim protestom postao institucija u vladinoj četvrti Vestminsteru. Kada su Britanci 2016. glasali o Bregzitu, on je živeo na jugu Velsa i radio je kao numizmatičar.
Institucija u Vestminsteru
S odlukom o napuštanju Evropske unije nikako ne može da se pomiri: „Naši političari su nas oko Bregzita prevarili i lagali. Ja nisam mogao samo tako preko toga da pređem.“
I tako je on u leto 2017. odlučio da promeni svoj život. Prodao je deo svoje zbirke starih novčića i preselio se u London kako bi svoj protest iskazao direktno poslanicima i novinarima. Brej otada stoji pred britanskim parlamentom, sa šeširom, transparentima i zastavama, često uz podršku drugih proevropskih aktivista. Bez obzira da li je vrućina ili sneg, on protestuje od ponedeljka do četvrtka, najmanje osam sati dnevno. Ponekad i do duboko u noć, kada poslanici do u sitne sate raspravljaju o Bregzitu.
„Neki me poslanici izbegavaju kao da sam kužan“, kaže Brej. Njega u međuvremenu znaju u čitavoj zemlji kao „Mister Stop Bregzit“. „Reakcije su podeljene. Pola ljudi me mrzi, druga polovina podržava. Mene motiviše i jedno i drugo.“
Brej ne posustaje, bez obzira na negativna iskustva. Dve nedelje pre Bregzita napali su ga na ulici. Neki mladići su mu uzeli šešir, podmetnuli su mu nogu da se spotakne i udarili ga u lice. „To su bili desničarski fašisti“, kaže i odmah dodaje da oni nemaju ništa zajedničko s normalnim ljudima koji su glasali za izlazak, dakle za Bregzit.
„Politika i penušavo vino“
Samo malo dalje stoji Emili Hevertson i žustro kucka nešto u svoj mobilni telefon. Njen profil zove se „Politika i penušavo vino“. Ona svakog dana satima tu piše poruke svojim pratiocima kojih za sada ima oko 62.000. Kao i Brej, i ona svoju popularnost duguje Bregzitu. Ali to je otprilike sve što njih dvoje imaju zajedničko.
Ta 19-godišnjakinja je na sasvim drugom kraju političkog spektra. Prošlog maja nastupila je kao gost na televiziji BBC i predstavila se kao velika zagovornica Bregzita. Politikom konzervativne stranke koju je do tada podržavala, i stalnim odlaganjem datuma Bregzita, bila je duboko razočarana. Zbog toga je odlučila da na sledećim izborima glasa za bregzitovce. Tako je najavila – i time izazvala pažnju širom zemlje.
Konzervativne novine dale su joj nadimak „Bregzit-devojka“, a broj onih koju je prate na društvenim mrežama je eksplodirao. „Svi misle da su za Bregzit samo stari, sedokosi muškarci. Ja sam mlada, žena sam, i iz više različitih razloga sam za Bregzit. I mnogo je drugih mladih ljudi moje generacije koji se samnom slažu“, kaže Emili Hevertson.
Njeni argumenti su sledeći: „Suverenitet ima prioritet. Mogućnost da zemlja sama donosi pravila igre. Onda mogućnost da se ponovo uvede kontrola nad migracijama. Dalje: za EU se više neće izdvajati novac. I na kraju je tu činjenica da se većina građana izjasnila za Bregzit. To je tako u demokratiji.“
Jaz zbog Bregzita u britanskom društvu
Njeni argumenti neodoljivo podsećaju na slogane koje su zagovornici izlaska Velike Britanije iz EU (Vote-Leave-Campaign) kao neku mantru stalno ponavljali pred referendum. Ali Emili Hevertson je uverena u to što govori. Ona na Tviteru svojim objavama polarizuje. Kaže da je zbog toga već dobila više pretnji smrću. Jedan korisnik Tvitera rekao je da će je napasti na ulici i živu zapaliti. Heverdson se na to smeje – takve poruke je ne plaše.
U stvarnom životu, na univerzitetu u Londona gde studira političke nauke i teologiju, ili kod kuće u Northemptonu, industrijskom gradu u centralnoj Engleskoj, ljudi prema njoj ljubazni, kaže. Pa čak i oni koji se s njom politički ne slažu. „Važno je da naučimo da ponovo normalno raspravljamo. Ja obožavam dobru diskusiju“, samouvereno kaže Emili Heverdson.
Ona veruje da će jaz koji sada postoji u britanskom društvu, nakon izlaska Velike Britanije iz EU moći da bude prevladan. Samo tako društvo može da se koncentriše na budućnost: „Na kraju krajeva, ja se dobro slažem sa svojim ocem, mada je on pro-ecropski orijentisan.“
Aktivista Stiven Brej, koji se zalaže za ostanak u Evropskoj uniji, s time se ne slaže. „Ova zemlja će dugo ostati podeljena“, govori on pred parlamentom u Vestminsteru Ričardu Tajseu, predsedniku Stranke za Bregzit. To je prijateljski razgovor između dvojice ljudi koji u osnovi jedan drugog ne podnose. Možda je to ipak znak da bi, do sada usijana politička rasprava, nakon Bregzita bar delomično mogla da se smiri.