Bregzit – sad počinju da traže krivce

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk nije bio nežan prema vladi u Londonu. 

„Borise Džonsone, ovde se ne igramo glupog prebacivanja krivice“, napisao je on na Tviteru. „Radi se o budućnosti Evrope i Velike Britanije, kao i bezbednosti i interesima našeg naroda. Nećeš dogovor, nećeš odlaganje, nećeš da povučeš (Bregzit - DW), quo vadis?“ završio je Tusk latinskim citatom koji znači „Kuda ćeš?“

Tusk na taj način jasno stavlja do znanja da je za njega informacija objavljena iz anonimnog izvora u britanskoj vladi o telefonskom razgovoru Džonsona i Merkelove samo „spin“ — svesno izvrtanje istine.

Sporazum je „malo verovatan“

Iza anonimnih izvora u Dauning stritu kriju se saradnici britanskog premijera koji imaju sopstvene ciljeve. Zato njihove informacije valja uzeti s rezervom. To je posebno vidljivo kada se radi o navodnim citatima Angele Merkel.

Nemačka kancelarka je navodno rekla da je sporazum „malo verovatan“ i da će dogovor o Bregzitu biti postignut jedino ako Severna Irska trajno ostane u carinskoj uniji i zajedničkom tržištu EU. Prema informacijama iz britanske vlade, EU je zauzela novi položaj po kome sporazum neće biti moguć ni sada, ni ubuduće. Osim toga, sada je jasno da je Unija „voljna“ da uništi mirovni sporazum u Irskoj.

Britanski dopisnici iz Berlina, uključujući i one koji rade za BBC ili francusku novinsku agenciju AFP, brzo su posumnjali u tu vest. Oni koji znaju Angelu Merkel, znaju i da ona ne bi zatvorila vrata za pregovore koji su zvanično još uvek u toku. Nemačka kancelarka je isuviše iskusna da bi nekom dala povod da okrivi Berlin. Takođe ne bi lično saopštila da su pregovori propali — to je posao glavnog pregovarača EU Mišela Barnijea. Ipak, njen portparol u Berlinu nije objavio nemačku perspektivu, rekavši da je telefonski razgovor bio poverljiv.

Uz to, stav EU po pitanju regulacije u Severnoj Irskoj nije ništa novo. Početna verzija takozvanog bekstopa predviđala je da Severna Irska ostane u zajedničkom tržištu i carinskoj uniji dok se trajno ne regulišu odnosi između EU i Velike Britanije. Na taj način bi se nastavila trgovina na irskom ostrvu i poštovao mirovni sporazum koji zabranjuje povlačenje novih granica između Republike Irske kao države i Severne Irske koja je deo Velike Britanije. Taj predlog je propao, jer je protiv njega bila Tereza Mej i poslanici stranke DUP iz Severne Irske.

U ponedeljak popodne, zvanični portparol vlade u Londonu objasnio je da će britanski pregovarač Dejvid Frost nastaviti rad u Briselu. Međutim, takođe je rečeno da su pregovori dostigli „kritičnu tačku“ i da se čekaju koraci Evropske unije.

Razgovor Džonsona i Merkelove opisan je kao otvorena razmena mišljenja, što je diplomatski izraz za oštru svađu.

Kriv je i parlament

Škotska premijerka Nikola Sturdžen brzo je objavila svoj zaključak da se radi o prebacivanju krivice.

„Pokušaj britanske vlade da prebaci krivicu za fijasko Bregzita sa sebe na bilo koga drugog — danas je to Merkelova — patetično je providan“, napisala je na Tviteru.

Slično je reagovao i poslanik Laburista Ker Starmer, opisavši informacije iz Dauning strita kao „ciničan pokušaj“ da se sabotiraju pregovori i izazove tvrdi Bregzit. „Boris Džonson nikada neće preuzeti odgovornost za sopstveni neuspeh da predloži kredibilan dogovor“, napisao je Starmer.

Čak je i letonska ambasadorka Bajba Braže reagovala u istom stilu. „Aha, konačno počinje dugo očekivana igra prebacivanja krivice“, objavila je Braže. „U ovom važnom trenutku je ključno kritično razmišljanje i pouzdani, otvoreni izvori (informacija).“

A portparolka Evropske komisije samo je hladno rekla da ne može biti govora o prekidu razgovora dok se Briselu obe strane nastavljaju pregovore.

U međuvremenu, britanski ministar za Bregzit Majkl Gov dodao je ulje na vatru tokom rasprave u parlamentu: „Mi u ovoj vladi smo napravili kompromise. Mi u ovoj vladi pokazujemo fleksibilnost“, rekao je Gov.

„Ali suočeni sa odlaganjem, poricanjem i ometanjem opozicije kažemo u ime 17,4 miliona (pristalica Bregzita) – dosta je, dosta je, dosta je, moramo da odemo.“

Tako se stvara još jedna grupa krivaca, donji dom britanskog parlamenta.

Šta dalje?

Britanski parlament je završio rad u utorak uveče – do sledećeg kraljičinog govora. Taj govor, uz svu uobičajenu pompu, zakazan je za sledeći ponedeljak. Parlamentarne tradicije nalažu da će se tokom ostatka sedmice raspravljati o planovima vlade za sledeću godinu, a oni uključuju reformu zdravstva i renoviranje ulica. Bregzit će biti kao slon koga svi vide, ali niko ne pominje.

To znači da će donji dom parlamenta moći normalno da radi tek od 21. oktobra, osim ako se ne pronađe neka rupa u proceduri. Drugim rečima, ako opozicija želi da izglasa nepoverenje vladi i smeni Borisa Džonsona ili ako ponovo zatraži pomoć pravosuđa da bi se proguralo produženje roka, ona za to ima samo deset dana. To daje izuzetno mali manevarski prostor da se spreči izlazak iz EU bez dogovora. Protivnicima tvrdog Bregzita ističe vreme.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android