Ovih dana nije lako biti u koži Nikolasa Madura. Predsednik Venecuele, koji sada vlada državom kao diktator, suočen je sa odbijanjem ne samo u narodu, već i u redovima sopstvene partije. To nije nikakvo čudo u zemlji u kojoj skoro više ništa ne može da se kupi. U nedelju je antičavistička većina u parlamentu održala simbolični referendum. Cilj je da se spreči izbor ustavotvorne skupštine koji je vlada zakazala za 30. jul. Rezultat referenduma je jasan. Više od 80 odsto onih koji su sledili poziv da glasaju bilo je za očuvanje Ustava iz 1999. To jest, protiv Madurovog novog osnivanja države koje bi bu dalo diktatorska ovlašćenja.
Trećina nije većina
Venecuelanska opozicija slavi činjenicu da su njene pristalice glasale kako u zemlji tako i u inostranstvu. Samo u Nemačkoj je bilo 16 izbornih lokala na kojima se moglo glasati. Ali, Madurovim protivnicima tek predstoji prava proba, jer opozicija nije složna kada je reč o daljem postupanju. To može da se objasni, jer sve i ako su milioni ljudi na simboličnom glasanju ispoljili svoju volju, ono ne čine većinu – već samo trećinu stanovništva.
Šta će dalje biti? Hoće li opozicija sa svojom parlamentarnom većinom i dalje da se bori protiv Madurovog režima, kao što to njeni birači očekuju, ili će tražiti kompromis sa predsednikovim taborom? To ne bi bilo neobično, jer već dva puta je najveća alijansa opozicionih stranaka (MUD) zauzdala svoje akcije: 2013. je obustavila ulične proteste zbog optužbi za izbornu prevaru, navodno, da bi bilo sprečeno krvoproliće. A prošle godine je taj savez stranaka prekinuo proteste i seo za pregovarački sto s vladom. Novo „razočaranje“ bio definitivno moglo da razdvoji stranačku bazu od rukovodstva.
Podeljena opozicija
I neprozirne okolnosti pod kojima je najpoznatiji venecuelanski politički zatvorenik Leopoldo Polez pušten na slobodu, ukazuju da bi moglo da dođe do pregovora s vladom. Opozicija je duboko podeljena: jedni strahuju da će ulični protesti jenjati, a drugi da će policija krvavo gušiti demonstracije tako da mirno rešenje krize neće biti moguće.
Sporan je i pravni status referenduma od nedelje. Poznati pravnici kažu da je taj referendum bio legalan i obavezujuć, ali Madurova vlada ga ne priznaje, jer ga nije odobrio Nacionalni izborni savet. Različiti bivši predsednici država koji su bili u Venecueli kao posmatrači, traže od međunarodne zajednice da prizna taj referendum. Još nije jasno koje gledište će na kraju odneti prevagu.
I pored velike izlaznosti i jasnog rezultata, ovaj referendum nije značio „nultu tačku“ za Venecuelu – već je samo označio početak proces u kojem će odluka o budućnosti zemlje tek biti doneta.