Bukurešt i Sofija – još uvek daleko od Brisela

Na papiru, niko ne može osporiti prednosti članstva u Evropskoj uniji. Bugarska i Rumunija preko noći su postale deo zone mira, blagostanja, sigurnosti i stabilnosti. Pet godina nakon ulaska u EU, u dvema najmlađim članicama u toku je otrežnjavanje. Evropska unija očito nije sama po sebi jamstvo za bolji život. Bugarska je najsiromašnija zemlja EU i u njoj su najniže plate, penzije, produktivnost rada.

Osim toga, ova zemlja dobila je loše ocene za svoju pravosudnu reformu, za način na koji deli subvencije kao i za borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala i trgovine ljudima. U Briselu se često raspravlja i o lošoj zaštiti dece u Bugarskoj. Otkako je 2007. ušla u Uniju, Brisel je stalno upozoravao na manjkavosti u Bugarskoj. S pravom, kaže bivša bugarska ambasadorka pri EU Antoaneta Pramatarova, koja najveći problem vidi u još uvek lošem pravnom sistemu. „Sudski procesi protiv organizovanog kriminala vuku se godinama. Tu je još dug put pred nama.“

Korupciji nema mesta u EU

Mnogi Bugari veruju da je njihova zemlja 2007. u EU primljena kao „članica drugog reda“ i pri tome ukazuju na velike prepreke koje su Bugarima tada bile postavljene na evropskom tržištu rada. Ni uvođenje evra u Bugarskoj još se ni izdaleka ne može nazreti, jer zemlja ne zadovoljava uslove za to.

Posebno neugodna situacija za Bugarsku je nastala u jesen 2008. kad je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo blokirao pomoć EU Bugarskoj vrednu 220 miliona evra. To se dogodilo nakon što je Sofija već nekoliko puta bila uhvaćena kako zloupotrebljava novac koji je od EU dobila za razvoj. Barozo je tada bio vrlo jasan: „Korupciji u najvišim krugovima vlasti i organizovanom kriminalu nema mesta u EU i ona se neće tolerisati.“

Ipak, u EU se čuju i drugačija mišljenja. Blokada novčanih sredstava će na kraju pogoditi samo obične ljude u Bugarskoj. „To je tragedija ove zemlje. Ali verovatno je bar jednako tako poguban i izgubljeni ugled, koji je usledio nakon što je Komisija Bugarskoj blokirala sredstva“, tvrdi bivši državni ministar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Gerhard Erler.

Neuzvraćena ljubav

U Evropskom parlamentu i danas ima zastupnika koji Bugarsku i Rumuniju još uvek ne smatraju zrelim za članstvo u Uniji. Pri tomu je Brisel, kako bi se osigurao, za pristup osam miliona Bugara i 22 miliona Rumuna prvi put u istoriji EU zatražio ispunjavanje ugovorom posebno ustanovljenih uslova. Tako da Evropska komisija još i danas posebno kontroliše da li se ove dve zemlje pridržavaju evropskih standarda. Kritični izvještaji skoro da i nemaju nekih posledica po političare u tim dvema zemljama.

Bivši rumunski premijer Adrian Nastaze, tokom čijeg je mandata Rumunija zaključila pregovore sa Evropskom unijom, kaže da su bili potrebni posebni politički napori da bi se njegova zemlja izvukla iz „tampon-zone između EU i Rusije“. „Rumunija se“, kaže on, „iz strateških razloga jače založila za to da postane članica EU, nego što je to možda želela Evropska unija.“

Uz to, ističe poslanik u Evropskom parlamentu Kristian Preda, ne sme se zaboraviti nesrazmera prihvaćenih društvenih običaja kod Rumuna i kod prosečnih stanovnika većine zemalja EU. Je li ova nesrazmera posljedica određenog mentaliteta ili pre nedostatak političke volje? Preda veruje da su politika i razvoj pojedinog društva čvrsto isprepleteni, pa je s toga i teško predvideti kad će Rumunija u svim područjima konačno dostići standarde Evropske unije.

Autori: E. Lilov/ K. Stefanesku/ M. Dikić/ S. Kobešćak
Odg. urednik: Nemanja Rujević