Bundestag bez osećaja za istoriju

Sećanje i rvanje sa najmračnijim poglavljima nemačke istorije deo je državnih interesa Nemačke. To se iskazuje, na primer, u čestim zasedanjima parlamenta na kojima se odaje počast žrtvama: poslanici svakog 27. januara obeležavaju dan sećanja na holokaust, zatim okrugle godišnjice novembarskog pogroma 1938, kao i početka i kraja rata. Pored toga, tu je i Dan narodne žalosti (Folkstrauertag) gde se svake treće nedelje u novembru održava ritualna komemoracija žrtvama ratova i nasilne opresije tokom koje svi poslanici nose crnu odeću. Dakle, u vreme kada se navršava sto godina od ulaska Nemačke u Prvi svetski rat, kao i 75 godina od nemačkog napada na Poljsku, sigurno je i mnogim poslanicima već pomalo previše sećanja na istoriju.

Komemoracije imaju tek umereni odjek u društvu. Kao prvo, na takvim skupovima nema šta da se kaže, a da nije već mnogo puta rečeno. Kao drugo, kancelarka i predsednik Nemačke sada obeležavaju važne datume na licu mesta, sa drugim evropskim državnicima – Angela Merkel je u junu bila u Normandiji, u julu u Belgiji. Joahim Gauk danas putuje u Gdanjsk koji su Nemci bombardovali u napadu na Poljsku. Uz takve povode uvek idu i atraktivne slike za večernje vesti.

Bundestag skratio „letnji raspust“

Prilikom organizovanja komemoracija, predsednik nemačkog parlamenta Norbert Lamert mora da uzme u obzir raspored sednica Bundestaga i letnji odmor za poslanike, ali se skupovi ipak redovno održavaju: Godišnjica Prvog svetskog rata obeležena je već 3. jula, a dan sećanja na Hitlerov napad na Poljsku zakazan je za 10. septembar. Na tu sednicu pozvan je i predsednik Poljske Bronislav Komorovski. Dakle, za sad sve teče kako treba.

Ali aktuelna svetska zbivanja ne haju za to što obeležavanje istorijskih događaja mora da se podredi „letnjem raspustu“ Bundestaga. Pošto su teroristi Islamske države u samo nekoliko sedmica osvojili velike teritorije na severu Iraka, nemačka vlada je za manje od nedelju dana prekršila sve dosadašnje principe o izvozu oružja u zaraćene oblasti. Doduše, i to se već i dešavalo u prošlosti, bar u nekim tačkama, ali nikada ovako otvoreno i bez bilo kakvog pokušaja da se iz paketa pomoći izuzmu smrtonosna oružja. Pogotovo ne kada se radi o pomoći za trupe koje nisu državne, kao što su kurdske Pešmerge. I sve to, iako nijedan saveznik nije tražio da nemačka vlada povuče taj potez.

Baš na godišnjicu

Budući da je Irak u tako ozbiljnoj nevolji, poslanici su se vratili sa odmora nedelju dana ranije. Danas (1.9.) trebalo bi da raspravljaju o promeni politike i da o njoj glasaju. Teško je objasniti takvu žurbu, jer u ovom slučaju odluka parlamenta nema obavezujuću snagu za izvršnu vlast – vlada može da otpočne izvoz oružja u svakom trenutku. Zato mnogi pomalo začuđeno trljaju oči, jer se debata održava 1. septembra, baš na dan nemačkog napada na Poljsku. Tačno 75 godina nakon što je Adolf Hitler pred Rajhstagom izgovorio laž da je u 5:45 „uzvraćena vatra“ i tako opravdao početak Drugog svetskog rata u Evropi.

Besmisleno je da se u odabiru dana za sednicu vidi zloćudna simbolika ili čak podešavanje kursa nemačke spoljne politike za budućnost. Ali s obzirom na taj istorijski dan, predsedništvu parlamenta bi dobro došlo malo više senzibiliteta. Izbor termina za zasedanje pokazuje ogroman nedostatak takta!