Bundestag: levo raspuštanje

Raspuštanjem svoje poslaničke grupe u Bundestagu („frakcije“ kako to zovu u Nemačkoj) stranka Levice (Die Linke) ulazi u parlamentarnu istoriju – iako na drugačiji način nego što su partijski stratezi zamislili posle poslednjih saveznih izbora. Nijedna frakcija već decenijama se nije sama raspustila u periodu između izbora. To se recimo dogodilo 1960-ih, kada je „Nemačka partija“ izgubila jedan broj poslanika, jer su prešli kod demohrišćana (CDU/CSU).

Ipak, u pogledu finansija ili broja službenika, ta dva slučaja nisu uporediva. To čini izazov s kojim se Levica u Bundestagu suočava još većim.

Zašto se poslanička grupa raspušta?

Politički gledano, frakcija je i pre današnjeg formalnog raspuštanja bila gotova – to niko u redovima Levice nije poricao. Sada se samo radilo o formalnom odlučivanju o njenom kraju. Neki u frakciji misle da je i bilo krajnje vreme. Otkako su Sara Vagenkneht i još devet poslanika napustili stranku u oktobru, jedno je bilo jasno: konačni kraj frakcije samo je pitanje vremena. Na kraju krajeva, Vagenkneht i njene kolege žele da početkom sledeće godine osnuju sopstvenu stranku, a do tada bi status frakcije ionako bio izgubljen.

Razlog: samo predstavnici partija koje se međusobno ne takmiče mogu pripadati istoj frakciji. To naime proizilazi iz poslovnika Bundestaga. Pored toga, frakcija mora da ima najmanje pet odsto od ukupnog broja poslanika u parlamentu. S obzirom na trenutnu veličinu Bundestaga (nemački parlament nema uvek isti broj poslanika, prim.red), to bi bilo 37 izabranih narodnih predstavnika. Bez Sare Vagenkneht i njenih pristalica, ostalo je samo 28 članova Levice: suviše malo da bi se sačuvao status frakcije.

Koje su posledice raspuštanja?

Konkretno: kancelarije frakcije biće raspuštene. Kancelarije i računari vraćaju se Bundestagu. Posebno su pogođeni zaposleni u frakciji – s prestankom njenog rada i njima prestaje radni odnos. Levica je do sada u Bundestagu zapošljavala više od sto ljudi.

Politički gledano, taj kraj znači i manje novca i manji uticaj u parlamentu za Levicu. Prošle godine je ta stranka u Bundestagu dobila oko 11,5 miliona evra državnih sredstava, a većinu toga potrošila je na službenike.

Šta je sledeće za Levicu u Bundestagu?

Kad se frakcija raspusti, u parlamentu ostaju pojedinačni poslanici. Ipak, postoji mogućnost da se Levica i dalje angažuje pod kupolom Bundestaga i to tako što bi formirala „grupu“. U Berlinu se pretpostavlja da će to pokušati i poslanici Levice i ljudi oko Sare Vagenkneht.

Međutim, grupa se može formirati samo ako se Bundestag s tim složi. Parlament već ima iskustva s time: posle pada Berlinskog zida na primer, stranka PDS, prethodnica Levice, jedno vreme je imala taj status.

Kakav uticaj ima grupa?

To zavisi od toga oko čega se buduća grupa dogovori s frakcijama ostalih stranaka. U prošlosti su grupe imale slična prava kao i frakcije, iako su ona bila donekle manja. Na primer, mogla je da predlaže nacrte zakona, a njeni poslanici dobijali su vreme za govor u debatama Bundestaga u zavisnosti od veličine grupe.

Do sada, međutim, grupe nisu bile u mogućnosti da zahtevaju glasanje o nepoverenju – što je popularan način na koji opozicija ugrožava vladu. I još: za grupe obično ima novca i sredstava, ali znatno manje nego za frakcije.

Kako raspuštanje utiče na rad parlamenta?

Tehnički gledano, rad Bundestaga prvenstveno se odvija u njegovim odborima, a ne na plenarnim sednicama parlamenta. U prošlosti su grupe imale svoje predstavnike i u odborima. Problem je međutim to što se obično se na početku mandata odlučuje ko će i koliko poslanika delegirati u odbore. A Levica se raspada u sred mandata. Da li će i kako doći do preraspodele mesta u odborima – to je pitanje o kojem će Bundestag morati uskoro da se izjasni.

mk/ajg (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.