Odluka nemačkog Ustavnog suda u Karlsrueu delimična je pobeda za Evropu. Predsednik suda dobro je sažeo šta bi moglo da znači kada bi Nemačka zaustavila sporazum CETA: rizici su više političke, nego ekonomske prirode. U ovom slučaju, na kocki je međunarodna pouzdanost Nemačke i čitave Evropske unije, naveo je Andreas Voskule u obrazloženju odluke. Zaista, CETA je svojevrsni pokusni kunić kada je reč o tome može li EU uopšte još da sklopi trgovinski sporazum s bilo kim na svetu.
Kanada – najbolji mogući partner
Ekonomski, CETA nije naročito važna za Evropu. Kanada je na spisku njenih trgovinskih partnera tek na 11. mestu. Obrnuto – to je sasvim druga priča: Evropska unija je Kanađanima na drugom mestu po važnosti, odmah nakon SAD. Kanadska strana, dakle, ima mnogo više interesa da sklopi trgovinski ugovor koji bi funkcionisao. Nasuprot tome, za Evropljane se radi o primeru koji će biti škola za budućnost: ako se bude uspelo da se sklopi dobar ugovor s prijateljima s krajnjeg severa Amerike, onda bi taj ugovor mogao da bude primer i za slične ugovore koji bi mogli da se sklope sa Vijetnamom, Novim Zelandom i Australijom.
Na kraju se uspelo da se, sa fleksibilnim Kanađanima čiji je ekonomski model relativno sličan evropskom, reši mnogo poznatih problema. Radi se o poboljšanom modelu nezavisnih sudova koji bi štitili interese investitora, o novim izuzetnim slučajevima kad je reč o javnom snabdevanju, strožim pravilima za zaposlene, zaštiti životne sredine i obnovljivoj privredi. Treba priznati da odredbe ne odgovaraju baš 100 odsto evropskim propisima, na primer kada je reč o proceni rizika pojedinih proizvoda ili postupaka. Ali možemo li uopšte da očekujemo da partnerska zemlja potpuno prihvati naša pravila jer mi, eto, smatramo da su njihova loša? Sa sporazumom CETA sve se svodi na pitanje da li želimo prilično dobar sporazum ili ne želimo više nikakav sporazum s bilo kojom zemljom sveta.
Valonci hoće da sruše CETA
Nemački Ustavni sud je vladi u Berlinu dao i par zadataka – tu spada i nacionalno pravo da se ugovor otkaže – što se neće lako ispuniti. Ali sada to gotovo uopšte više nije važno nakon što se regionalni parlament frankofonskog dela Belgije ovog petka (14.10.) izjasnio protiv sporazuma s Kanađanima. Kritičari neprestano kukaju da se takvi sporazumi ne donose na demokratski način. Sada pak, jedan mali, regionalni parlament, iz jedne male članice Evropske unije, želi da blokira čitavu stvar.
I to bez nekog dobrog političkog razloga, jer ne može baš da se shvati u kojoj meri je tih par stotina valonskih uzgajivača svinja ugroženo uvozom svinjetine upravo iz Kanade. To nema veze s demokratijom, ali ima mnogo as načelnim protivljenjem i rovovskom političkom borbom u podeljenoj državi kakva je Belgija. Ovde se uopšte ne odlučuje o nekom konkretnom pitanju, već se lokalni vladari osećaju dovoljno snažno da možda sruše i centralnu vladu.
Kobni udarac za Evropsku uniju
Trgovinska politika najvažniji je zadatak Brisela i to je nešto što je glavni smisao Evropske unije. Evropska komisija je popustila i dozvolila da o sporazumu odlučuju i nacionalni parlamenti, samo zato što se u javnosti podigla dreka kad je ona nameravala da sklopi sporazum s Kanađanima, jer je smatrala da to spada u njenu nadležnost. A nacionalni parlamenti – to su 28 poslanička doma u čitavoj Evropi. Svaki od njih može da iz bilo kog razloga kaže „ne" i tako sruši čitav postupak. Veliko je pitanje da li će centralna vlada Belgije uspeti da se seti nekog domišljatog, pravnog izlaza iz blokade Valonaca.
Za Evropu je sve to skupa katastrofa. Trgovinski i slični međunarodni sporazumi, uvek se odnose na ekonomske interese čitave Evropske unije. A ako mogu da ih zaustave pojedini regioni zato što strahuju da će njihov komadić zemlje u tom sporazumu lošije da prođe, onda se sve to skupa pretvara u farsu.
Da li Valonci zaista veruju da sami samcati mogu da sklope bolji trgovinski sporazum s bilo kojom zemljom na planeti? Ili bi radije da više ni sa kim ne trguju i žive samo od svoje svinjetine?
Nazire se prodor najvećeg mogućeg političkog bezumlja. A ako se tako nastavi, onda i Evropskoj uniji mora da bude jasno da će moći, sasvim demokratski, i da zatvori radnju.