Cilja na Rusiju, misli na Kinu, pogađa Evropu
23. oktobar 2018.
Evo kako planove Donalda Trampa komentariše štampa:
Štutgarter cajtung (Štutgart): „Predsednik SAD Donald Tramp hoće da poništi ugovor INF sklopljen 1987. Po tom ugovoru, Rusi i Amerikanci ne smeju posedovati nuklearne rakete srednjeg dometa. Radi se o raketama dometa između 500 i 5.500 kilometara. To je možda bio najveći uspeh međunarodne kontrole naoružavanja. Kraj tog ugovora bi bio katastrofa – posebno za Nemce.“
List Rajniše post piše: „Svetski ugovor o klimi: poništen. Atomski ugovor sa Iranom: poništen. Sporazum o razoružanju sa Rusijom: poništen. Čovek se može pouzdati u Donalda Trampa. Predsednik SAD nastavlja tamo gde je nedavno stao: sledećim poništavanjem jednog ugovora koji je značajan za međunarodnu bezbednost. Istupanjem iz tog ugovora, on je enormno podgrejao opasnost od nove trke u naoružavanju.“
Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) primećuje da „niko ne sumnja u to da Moskva krši ugovor. No, umesto da se bori za održanje ugovora, Vašington cepa dokument. To ne vodi ka cilju, osim ako SAD same neće da obezbede nuklearno pojačanje svog arsenala. Izgleda da će se sve upravo tako završiti. Modernizacija nuklearnog arsenala SAD je dogovorena, militarizacija svemira je Trampov san – između ostalog, i da bi se držao korak sa Kinom“.
Frankfurter rundšau smatra da „pretnjom da će istupiti iz sporazuma INF Tramp cilja na Rusiju, misli na Kinu, a pogađa – pre svega Evropu. U unakrsnoj vatri velikih sila nalaze se evropski bezbednosni interesi. U jeku napada na one koji navodno neće da plate doprinos za NATO i istupanja iz ugovora sa Iranom, ojačale su sumnje u pouzdanost američkih bezbednosnih garantija za Evropu. Sada, kada Tramp ide na konfrontaciju sa Rusijom preko glave Evrope, te sumnje postaju izvesnost. To što Vašington uopšte ne uključuje svoje evropske saveznike u jednu tako škakljivu geostratešku odluku, izraz je dubokog nepoverenja.“
Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung (Cirih): „Sa aneksijom Krima i ratom u Istočnoj Ukrajini, Putin je prešao na krajnje agresivnu spoljnu politiku, ne hajući pri tome za zapadne interese. Rakete srednjeg dometa sa nuklearnim bojevim glavama, uperene ka prestonicama u susedstvu, to bi bio dalji stepen eskalacije. No, istupanje SAD iz ugovora INF je riskantno. Ono bi Moskvi omogućilo slobodu u trenutku u kojem SAD još ne raspolažu ekvivalentnim sistemom raketa srednjeg dometa. Uz to je pitanje da li bi stacioniranje takvih sistema u Evropu, Japanu ili Južnoj Koreji. Glavni cilj Vašingtona bi trebalo da bude da zajedno sa Moskvom ponovo postave INF na solidan osnov, pa da onda zajedničkim snagama uključe u takve ugovore Kinu, Indiju ili Pakistan.“
Priredio Saša Bojić