Crni ponedeljak: „koktel nesigurnosti“ na svetskim berzama

Nakon velikih gubitaka tokom ponedeljka (5. avgust) i berzanskog potresa u Aziji, ali i drugim delovima sveta, negativan trend se ipak nije nastavio u utorak u prvim jutarnjim satima trgovine hartijama od vrednosti na evropskim berzama.

Najvažnija tržišta akcija sa početkom današnjeg rada zabeležila su blagi oporavak nakon „crnog ponedeljka“. U Londonu je indeks FTSE 100 porastao za 0,5 odsto na 8050,58 poena. U evrozoni je pariski indeks CAC 40 bio u plusu od 0,2 procenta (7159,94), a najvažniji nemački indeks DAX u Frankfurtu je već u prvim minutima rada „skočio“ za celih 0,7 odsto - na 17.451,27 poena.

Nekoliko sati pre evropskih tržišta, s radom je počela i berza u Tokiju. Indeks Nikkei je zabeležio osetan plus od oko deset posto – nakon jučerašnjeg dana u kojem je ta berza pretrpela najteže gubitke u poslednje vreme (-12 odsto).

Strah od recesije u SAD

Razlog „kraha“ početkom ove nedelje je bio pre svega strah investitora od moguće recesije u SAD, što bi moglo da se negativno odrazi na globalnu ekonomiju. Nakon jučerašnje panike stvari se sada smiruju, kazao je Johen Štancl, analitičar brokerske kuće CMC Markets. Nemački DAX je juče u jednom trenutku imao pad vrednosti od 3,6 odsto, ali je trgovinu okončao ipak s nešto blažim padom od -1,8 procenata u odnosu na prethodni trgovački dan. To je sasvim drugačija slika od one koja je vladala u prolećnim mesecima, kada je DAX beležio rekord za rekordom.

Tokom ove godine, najvažniji nemački berzanski indeks je dosegao rekordnu vrednost. U jednom trenutku je DAX prešao granicu od 18.800 poena. Slično je do pre nekoliko nedelja bilo i na Volstritu: bio je registrovan pozitivan trend. Vrednosti hartija su u proseku rasle. Dow Jones je na primer u julu dosegao rekordni nivo. Vodeći američki indeks je naime u jednom trenutku bio „preskočio“ i granicu od 41.100 poena.

Ali, sada se širom sveta događa suprotna stvar - indeksi svuda beleže negativan trend. DAX je tako prošlog petka opao dobrano ispod granice od 18.000 poena. Dow Jones je bio na nivou ispod 40.000 poena. Japanski indeks je juče doživeo najgori „krah“ u poslednjih više od 35 godina. Referentni indeks Nikkei 225 je naime s minusom većim od 12 odsto pretrpeo najteži gubitak u jednom poslovnom danu još od „crnog ponedeljka“ u oktobru 1987.

Slab konjunkturni razvoj, problemi na tržištu rada

 Koji su razlozi aktuelnog potonuća vrednosti akcija? - Za to postoji više razloga. Jedan od glavnih „motora“ negativnog trenda je strah od recesije u SAD. Investitori, naime, strahuju od mogućnosti da je pravo stanje američke privrede čak i gore od pretpostavljenog. I zato se rešavaju brojnih hartija od vrednosti. Stručnjaci za devize nemačke banke Komercbank (Commerzbank) govore o „panici na tržištu u kontekstu konjunkture SAD“.

Američka privreda u poslednje vreme posustaje, konjunkturni podaci su loši. Negativan trend vlada na primer u važnoj prerađivačkoj industriji. Znake slabosti pokazuje čak i američko tržište rada koje je u prošlosti u pravilu bilo dosta robusno. Tokom jula najveća nacionalna ekonomija sveta je iznenađujuće „kreirala“ manje novih radnih mesta od očekivanog broja, a stopa nezaposlenosti nije dostigla najviši nivo u poslednje tri godine.

„To pokazuje da je ekonomija na preniskom nivou, a da su kamatne stope previsoke“, kaže Askan Iredi iz firme za upravljanje imovinom Plutos (Plutos Vermögensverwaltung) za nemački javni servis ARD. U SAD ne samo da vlada stagnacija, već je moguća čak i recesija, dodaje ovaj finansijski stručnjak.

Potezi bake Fed pojačavaju neizvesnost

To mišljenje dele i neki drugi stručnjaci. „Mi smo našu verovatnoću recesije u narednih 12 meseci podigli za deset odsto na 25 procenata“, piše u novoj studiji analitičara finansijske kuće Goldman Zaks (Goldmann Sachs). Još su pesimističnije prognoze analitičara firme Džej-Pi-Morgan (JPMorgan), koji smatraju da verovatnoća recesije u SAD iznosi čak 50 odsto.

„U proteklim mesecima su dobri konjunkturni podaci stvorili iluziju američke privrede kojoj niko i ništa ne može da naudi“, kaže Johen Štancl iz CMC Markets. I dodaje da se sada ta iluzija raspada, odnosno da berze reaguju na slabe podatke. U SAD je i te kako moguća recesija, smatra Štancl.

Investitore nije umirila ni najnovija odluka Američke centralne banke: Fed je sredinom prošle nedelje nagovestio da bi tokom septembra mogao da snizi referentnu kamatnu stopu. Goldman Sachs zbog slabije privredne dinamike očekuje da bi Fed i u septembru i u novembru i decembru mogao da snizi tu kamatnu stopu za po četvrt procenta.

Bitkoin pao ispod 50.000 dolara

I Bitkoin je početkom ove nedelje pretrpeo znatne gubitke. Kurs najstarije i najpoznatije kriptovalute je u jednom trenutku spao na nivo manji od 50.000 dolara. To je najniži kurs od februara. Bitkoin je od petka uveče izgubio više od 10.000 dolara. Poslednji put je tako snažan pad u relativno kratkom razdoblju zabeležen u junu 2022. Gubitke je pretrpeo i Ethereum, druga po važnosti kriptovaluta.

Analitičar Timo Emden iz firme Emden-riserč (Emden-Research) govori o „koktelu nesigurnosti“ koji se negativno odražava na Bitkoin. Tu posebno izdvaja strah od moguće recesije u Americi. Na pad vrednosti akcija utiče i zabrinutost zbog stanja u kojem se nalazi tehnološki sektor.

Američki tehnološki divovi Epl (Apple), Amazon i Intel prošle nedelje su prezentirali razočaravajuće kvartalne izveštaje.

Intel je nakon neočekivano velikog pada stope dobiti odmah najavio ogroman program štednje, uključujući i masovne otkaze. Amazon i Epl nisu uspeli da realizuju zadate ciljeve u prošlom tromesečju.

Zbog toga investitori na berzama masovno prodaju pre svega akcije tehnološkog sektora koje su imali u svom portfoliju.

Nesigurnost zbog mogućeg rata

Dodatni faktor nesigurnosti na berzama je konflikt na Bliskom istoku. Mnogi investitori se pitaju da li preti novi talas eskalacije? Izrael i SAD se, nakon ubistva političkog vođe islamističkog Hamasa u Teheranu, pripremaju za moguće osvetničke akcije Irana i njegovih saveznika. A to utiče na porast opasnosti od rata u regionu u kojem se nalaze bogata nalazišta nafte.

Raste i zabrinutost zbog cena energije. Trećina od oko 100 miliona barela nafte koju se dnevno proizvede potiče upravo s Bliskog istoka. Često se već govorilo o pretećem požaru u tom važnom regionu za eksploataciju nafte, ali „rizik nikada nije bio tako visok kao danas“, kaže Jirgen Molnar iz brokerske kuće RoboMarkets.

Ni pad cene nafte ne bi bio baš dobar znak. To bi značilo da potražnja opada, odnosno da je stanje u privredi loše.

Od svega toga profitira - zlato. Vrednost tog plemenitog metala je porasla tokom proteklih nedelja. Zlato ima status „sigurne luke“ u turbulentnim vremenima. Krajem prošle nedelje su porasli i kursevi američkih državnih obveznica.

Zbog lošeg raspoloženja na berzanskom parketu, raste potražnja za sigurnijim papirima, pa i za onima koji donose manji profit. Jedna od tih sigurnih investicija su i nemačke državne obveznice. Njihov bonitet sve najveće rejting agencije ocenjuju maksimalnom ocenom: AAA.