Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je već dugo na meti kritika, optužen da krši ljudska prava, da hapsi opozicionare i kritičare (bilo iz svoje zemlje ili strane branitelje ljudskih prava i novinare), vojno interveniše u Siriji i na jugoistoku Turske, gura tursku privredu u krizu i predvodi stranku koja zagovara politički islam i prima novac od stranih islamističko-ekstremističkih krugova.
I baš taj čovek je stigao u Nemačku i glavna je ličnost na otvaranju nove centralne džamije organizacije DITIB u Kelnu.
Za čudo, za takvog političara je nemački predsednik upriličio i državni banket. Jednom brutalnom diktatoru se ukazuju sve počasti sa licemernim obrazloženjem da treba poboljšati odnose sa Turskom, da dve zemlje treba da nađu put zbližavanja. A većina medija potpuno nekritički preuzima tu logiku.
Zar mnogi nemački političari baš ništa nisu naučili? Sa diktatorima se ne jede za svečarskim stolom, niti se sa njima pije čaj. Oni zaslužuju u najboljem slučaju čašu vode ako umiru od žeđi. Ne više od toga.
DITIB je deo turske verske vlasti Dijaneta koja je direktno zavisna od turske vlade. Koliko to puta treba ponoviti? Tu se nikako ne radi o neproblematičnoj islamskoj organizaciji iz Nemačke! Upravo sada, za vreme aktuelnih vojnih sukoba, u određenim džamijama DITIB se drže politički borbeni govori u kojima se muslimani zaklinju na turski nacionalizam i rat.
I neprihvatanje ravnopravnosti polova, antisemitizam, homofobija, propagiranje političkog islama i mnoge druge teme su u direktnoj vezi sa DITIB/Dijanetom. Ideološku hranu za sve to daje Dijanet. Deca su 2016. dobila u ruke užasavajući strip DITIB/Dijaneta u kojem se slavi mučenička smrt. Više je nego očigledno da DITIB/Dijanet u Nemačkoj politički agituje za tursku vladu.
Treba pozdraviti to što Savezna služba za zaštitu ustava sada proverava da li DITIB treba da se nađe pod nadzorom – to je odavno trebalo da se desi.
Erdoganovo i Dijanetovo shvatanje islama, u kombinaciji sa turskim nacionalizmom, nespojivo je sa vrednostima EU i nemačkog Ustava i nema šta da traži ni u Nemačkoj ni u Evropi. Agitovanje DITIB/Dijaneta je podelilo Turke u Nemačkoj na protivnike i pristalice Erdogana, što se odmah tretira kao podela na „dobre muslimane“ (Erdoganovi birači) i „loše muslimane“ (Erdoganovi protivnici).
To što jedan autoritarni islamistički vlastodržac kao što je Erdogan otvara novu centralnu džamiju u Nemačkoj svedoči o bedi Nemačke. To je slavlje kojim se političkom islamu i turskom nacionalizmu otvara put u društvo. Slavi se mesto na kojem se verska sloboda shvata samo kao sloboda sopstvenog shvatanja vere i nacionalizma.
Čitava manifestacija dobija legitimaciju prisustvom turskog predsednika i njegove svite koju većinom čine vlašću opsednuti islamisti, ali i prisustvom nemačkih političara koji podržavaju taj spektakl – i politički izopštavaju one koji to kritikuju.
Kakve to posledice ima po integracionu politiku u Nemačkoj? U mnogim džamijama DITIB/Dijaneta se propoveda islam koji je u suprotnosti sa nemačkim Osnovnim zakonom i Opštom deklaracijom o ljudskim pravima. To je za nemačku integracionu politiku neprihvatljivo, kontraproduktivno i stvara više novih problema nego što donosi rešenja za stare.
Zar referendum o turskom ustavu od prošle godine nije bio dovoljno alarmantan, kada se videlo koliko Turaka u Nemačkoj i drugim zemljama EU daje svoj glas jednom autokrati? Mora li taj islamistički vlastodržac sada i u Nemačkoj da dobija pozornicu za svoje političko insceniranje?
Pozdravljam sve hrabre ljude koji nisu hteli da se odazovu na poziv na večeru sa Erdoganom. Da sam, kao nosilac Ordena prve klase zasluga za Nemačku, koja tu i tamo dobija pozive na takve bankete, zamoljena za učešće, isto tako bih ga odbila. I otišla na demonstracije protiv Erdogana. Zločinci ne zaslužuju osmehe.
*Sejran Ateš je pravnica, spisateljica i braniteljka ljudskih prava tursko-kurdskog porekla. Inicijatorka je i saosnivačica džamije „Ibn Ruš – Gete“ u Berlinu koja se bori za sekularni i liberalni islam.