1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Priroda i životna sredina

Cvetni satovi ponekad kasne

Brigite Osterat
24. avgust 2011.

Reci mi koja biljka je otvorila svoje cvetove i reći ću ti koliko je sati. Taj fenomen poznat je kao cvetni sat. To neobično računanje vremena funkcioniše međutim samo kada su pčele tačne.

https://p.dw.com/p/12Mzd
Rote Rose, Muttertag, Liebe, Symbolbild, Rose, Blume
Foto: Bilderbox

Švedski prirodnjak Karl fon Line u 18. veku je trebalo samo da baci pogled kroz prozor na cveće, da bi znao koliko je sati. Tačnost njegovog cvetnog sata navodno je varirala samo pet minuta.

Razlog je taj, što različite vrste biljaka svoje cvetove otvaraju u različito doba dana: neke ujutru između šest i 12 sati, druge od 10 do 16, a neke i od osam do 21 sat. Ali ono što Karl fon Line nije znao, jeste da navedena vremena važe samo ako su insekti na vreme oprašili cvetove biljaka.

Nisu tako tačni kao što se mislilo

Gotovo 300 godina se verovalo da vreme otvaranja cvetova isključivo zavisi od jačine svetlosti ili visine temperatura. Prema savremenom učenju uticaj vlažnosti vazduha i unutrašnji sat biljaka, pritom je zanemarljiv. Međutim, veoma važnu ulogu igra to da li su cvet posetili oprašivači, otkrili su naučnici univerziteta u Getingenu.

Die Pflanze Kleinköpfiger Pippau mit offener Blüte, darauf eine Biene. Foto: Universität Göttingen // http://www.idw-online.de/de/news?print=1&id=435461 und http://www.uni-goettingen.de/de/3240.html?cid=3949 *** Nur über die Forschungsergebnisse der Uni zu verwenden. *** eingepflegt: August 2011, Zulieferer: Dr. Brigitte Osterath
Foto: Universität Göttingen

Biljka Crepis capilaris u normalnim okolnostima svoje žute cvetove otvara kada je u njenoj blizini dovoljan broj pčela, oko 13 časova. Međutim, kada su naučnici ovu biljku ogradili mrežom protiv insekata, njeni cvetovi ostali su otvoreni u proseku do 19 časova. Očigledno je da cvetovi čekaju na oprašivanje. Noću ostaju zatvoreni, bez obzira na prisutnost pčela.

Oprašivači su se za biljku Crepis capilaris najviše zanimali u vreme između 10 i 11 sati. Posle podne na red su dolazili drugi cvetovi, primetili su biolog Johen Frind i njegove kolege.

Smisao je jasan: biljke, otvarajući u različita vremena svoje cvetove za insekte, jedne drugima predstavljaju manju konkurenciju. Pčele popodne automatski odlaze tamo gde cvetovi još nisu oprašeni.

Maslačak ima svoj ritam

Ein Mann sonnt sich am Mittwoch (03.04.2006) auf einer blühenden Löwenzahnwiese am Ufer des Forggensees bei Dietringen/Allgäu. Sommerliche Temperaturen bis zu 25 Grad bestimmen das Wetter in Südbayern. Foto: Karl-Josef Hildenbrand dpa/lby +++(c) dpa - Bildfunk+++
Polje maslačakaFoto: dpa

Veštačko oprašivanje ima isti efekat kao i poseta pčela. Samo kod jedne ispitane vrste, naime običnog maslačka, oprašivanje nije uticalo na otvaranje cvetova. Nije ni čudo, jer maslačak se razmnožava bespolno i oprašivanje mu nije potrebno. On se šturo pridržava svog vremena kada cvetove otvara.

Preciznost cvetnog sata zavisi od više faktora, tvrde naučnici iz Getingena. Jedno je u svakom slučaju sigurno - bez oprašivača cvetni sat kasni.