Da li bi Katalonci ostali u EU?
12. septembar 2017.
U Evropskoj uniji od 2004. godine važi tzv. Barozova doktrina – ime je dobila po bivšem predsedniku Evropske komisije. Prema toj doktrini, jedna nova država koja se proglasila nezavisnom, a proističe iz neke države koja je deo EU – ne postaje i sama automatski deo EU. Barozo je tim tumačenjem hteo da osujeti pokrete za nezavisnost u belgijskoj Flandriji, u Baskiji u Francuskoj i Španiji, u Severnoj Irskoj, Severnoj Italiji i – u Kataloniji. Barozo je 2014. to naglasio i u intervjuu za BBC, kada se govorilo o mogućnosti da Škotska postane nezavisna.
Portparoli Evropske komisije u Briselu gotovo svakodnevno ponavljaju tu doktrinu, jer ih španski novinari stalno zapitkuju da li bi nezavisna Katalonija postala deo Evropske unije. Kratak odgovor glasi: ne. Katalonska vlada doduše tvrdi suprotno. Ona smatra da bi 7,5 miliona Katalonaca na severoistočnom delu Iberijskog poluostrva 1. oktobra na referendumu mogli da se opredele za izlazak iz španske federalne države, ali da bi oni istovremeno ostali građani Evropske unije.
Ponovni ulazak u EU je moguć
Ako bi zaista postojala nezavisna država Katalonija, ona bi prema ugovorima EU mogla da podnese zahtev za članstvo u toj zajednici. No, morala bi i da prođe kroz čitav postupak prijema, koji može da potraje godinama. A da bi o pristupu uopšte moglo da se pregovara, te pregovore bi morala da odobri i Španija. Teško da bi ona to učinila.
Mnogi stručnjaci, preduzeća i banke, pa i u samoj Kataloniji, smatraju da bi ona ekonomski teško podnela izlazak iz EU. Katalonska automobilska industrija izvozi gotovo isključivo u zemlje EU. Kao treća zemlja, Katalonija bi morala da plaća carinu i da sklopi trgovinski sporazum sa EU. Nije sasvim jasno ni kako bi se katalonska državnost odrazila na direktnu granicu sa Francuskom koja je članica EU. Veliki broj Španaca i veliki deo španske robe danas prelazi tu granicu – koja bi se pretvorila u spoljnu granicu EU. Katalonci bi verovatno mogli da zadrže zajedničku valutu evro, ali bi katalonske banke, među nima i velika banka Kaiša, ispale iz sistema evropskih centralnih banaka. Banke bi finansijski bile upućene same na sebe. Njihov kredibilitet bi sigurno opao. A posledice toga je teško sagledati.
Ne samo politički, već i ekonomski bi samostalnost regiona Katalonije predstavljala veliku avanturu, smatra advokat Georg Abeg u članku objavljenom u magazinu Virtšaftsvohe. Abeg radi u Barseloni i Madridu za kancelariju Redl i partneri. „To katalonski političari nisu objasnili Kataloncima tako da će glasanje biti apsurdno koliko i ono o izlasku Velike Britanije iz EU. Čak i kada bi referendum bio legalan, ne bi smelo da se postavlja prosto pitanje da li se želi odvajanje od Španije ili ne.
Kako je bilo sa DDR?
Zagovornici katalonske nezavisnosti rado ukazuju da je bivša DDR primljena u EU bez posebne pristupne procedure. Ali, pravnici EU tu vide drugu vrstu slučaja: DDR je početkom oktobra 1990. Pristupila Saveznoj Republici Nemačkoj. Tu se radi o pristupu a ne izlasku. I Škotska bi, kada bi postala nezavisna, morala da prođe pristupnu proceduru, kako je to Evropska komisija jasno objasnila. Doduše, ni čitava Velika Britanija ionako ne bi bila član EU i ne bi mogla da spreči da Škotska pregovara sa Briselom o pristupu Uniji. A imamo i Grenland. On je 1985. istupio iz EU, nakon što je postao manje ili više nezavisan od Danske. Zvuči komplikovano? – I jeste tako. Reč je o materiji kojom će se sigurno još godinama baviti mnogobrojni pravnici i Evropski sud pravde.