Da li je kucnuo čas kurdske državnosti?

U maloj prostoriji briselske poslovne zgrade od stakla i betona sve je onako kako priliči istorijskom povodu. Postavljene su kurdske zastave, pored njih je geografska karta na kojoj je označena kurdska teritorija u Iraku.

Karaman Evsen, predsednik Kurdsko-evropskog društva, pred evropskim medijima govori u prilog nezavisnosti Kurdistana. Zauzima mesto na podijimu, desno i levo od njega sede dvojica kolega. Na ruskom, engleskom i kurdskom svečano predstavljaju Deklaraciju za nezavisnost od Iraka. Nju je potpisalo šezdeset kurdskih udruženja.

Konferencija za štampu ne ide glatko: problemi sa mikrofonima koji s vremena na vreme krče. Neprestano se čuje žamor Kurda raspoloženih za diskusiju. Predstavnici internacionalnih medija bezvoljno sede na svojim mestima, neki i pre vremena napuštaju konferenciju. U Briselu kao da niko nije preterano zainteresovan za predstojeći referendum.

Kurdistan za nagradu

Evsena kao da to ne uzbuđuje. Harizmatični nemački-Kurd sa patosom argumentuje za otcepljenje od severnog Iraka: „Veštački povučena granica u Iraku od pre sto godina, koja se bazira na Sajks-Pikotovom sporazumu prouzrokovala je patnje, proterivanje kao i etničke i religiozne progone.“

U borbi protiv terorističke organizacije IS, Kurdi su dali tolike žrtve i pokazali se kao pouzdan partner „civilizovanog sveta“. „Mi pozivamo centralnu iračku vladu, države susede Kurdistana, kao i Nemačku, EU i Ujedinjene nacije da priznaju ishod referenduma."

U borbi protiv IS su se severnoirački borci, Pešmerge, pokazali kao veoma uspešni – za razliku od vojske centralnoiračke vlade. Irački Kurdi su pritom platili visoku cenu. Na inicijativu predsednika autonomne oblasti Kurdistan, Masuda Berzanija, sada bi trebalo da usledi nagrada.

Bez podrške međunarodne zajednice

Međunarodna zajednica veoma ceni doprinos Kurda u borbi protiv IS. Međutim, osim Izraela ni jedna jedina zemlja ne podržava referendum o nezavisnosti: Ministar spoljnih poslova SAD, Reks Tilerson, nedavno je naglasio da je za nezavisnost isuviše rano. Susedne zemlje, Turska, Sirija i Iran zabrinute su da bi nezavistan Kurdistan mogao da podstakne separatizam njihovih kurdskih manjina. I iračka centralna vlada je protiv, s obzirom da polaže pravo na teritorije koje su osvojile Pešmerge – na kraju krajeva područje oko Kirkuka je veoma bogato naftom. Uz to, tamo ne žive samo Kurdi, već i Turkmeni i Arapi.

Čak i evropske države, koje oružjem pomažu borbu Kurda protiv IS, zauzimaju kritičke pozicije. Holanđanka Kati Piri, poslanica Evropskog parlamenta, ekspertkinja za Bliski istok, objašnjava stav EU: „U veću za „spoljnopolitička pitanja“ zvanično se svih 28 zemalja članica pozicioniralo protiv referenduma. Evropske zemlje su za ujedinjeni Irak."

Piri kaže da postoji zabrinutost da bi kurdska država u ovom tenutku mogla da destabilizuje ionako problematičan region:

„U susednim zemljama, Turskoj, Iranu i Siriji, gde ima kurdskih manjina mogli bi da izbiju građanski ratovi (…) I sam Irak bi mogao da se destabilizuje, jer na severu Iraka postoje različite grupe naroda, pa čak i među Kurdima ima suprotstavljenih frakcija.“ Iračka centralna država treba da se stabilizuje pre nego što uslede takve teritorijalne promene", dodaje Piri.

Da li je kucnuo čas kurdske državnosti?

Evsen kritikuje taj argument, koji je i danas više puta ponovljen. On je uveren da bi kurdska država doprinela stabilizaciji regiona: „Kada je Irak bio stabilan? Toliko krvi je proliveno u prošlosti u sukobu između sunita, šiita i Kurda. Mi ćemo da izgradimo pouzdan, pluralistički i sekularni sistem, koji će stabilizovati Irak i koji će poslužiti kao model za čitav region."

Povlačenje granica Sajks-Pikotovim sporazumom 1916. godine nije bilo i interesu Kurda – oni nisu dobili svoju državu. Sto godina kasnije znatno više su profitirali od nemira na Bliskom istoku. Zbog složnog protivljenja međunarodne zajednice san o Kurdistanu bi ponovo mogao da padne u vodu. Ali Evsen ne odustaje: „Ukoliko mnogo više od 50 odsto građana podrži nezavisnost, onda će EU i međunarodna zajednicapriznati rezultat referenduma - sve drugo bilo bi kršenje demokratskih principa."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android