Kuda idu SAD? To pitanje muči evropske političare koji ovih dana odlaze u Vašington – više od bilo kojeg drugog pitanja. To važi i za nemačku ministaku odbrane Ursulu fon der Lajen, koja se u Pentagonu sastala s američkim kolegom Džejmesom Matisom. Njih dvoje su naglasili obostrane sličnosti oko bezbednosno-političkih pitanja: značaj NATO, borba protiv terora, odnos prema Rusiji, Cybersecurity. Ipak ni Matis se ne može otvoreno suprotstaviti svom predsedniku - koji jednom kaže da je NATO „zastareo", a drugi put da je Savez „važan", ili koji ljudima iz muslimanskih država neće da dozvoli da uđu u Sjedinjene Države. Šef je uvek u pravu. I u ovoj vladi.
Ciljani rivalitet
U Trampovom kabinetu postoje dva suprotstavljena pola. Na jednoj strani su Matis i novi šef diplomatije Tilerson: oni žele da nastave dosadašnju politiku SAD. Na drugoj strani su oni koji planiraju radikalni zaokret: glavni savetnik predsednika Stiv Benon i savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin zahtevaju bolji odnos prema Rusiji, kako bi se zajedničkim snagama pobedila takozvana „Islamska država".
Radi se o ciljanom, željenom rivalitetu koji Trampu pruža veći prostor za donošenje odluka. Međutim, zbog toga kolege u kabinetu, ali i evropski saveznici ne znaju što on stvarno smera. Predsednik drži otvorenim sve opcije.
Više novca za odbranu
Usput on na taj način vrši pritisak na saveznike da troše više novca za sopstvenu odbranu. To SAD od Evropljana zahtevaju već godinama, s ograničenim uspehom. Tramp s pravom očekuje jači angažman saveznika: Zašto bi američki poreski obveznici na duži rok snosili 72 odsto troškova NATO, a svi Evropljani zajedno ostali sitniš? Ni Nemačka, svetski prvak u izvozu, nema uverljiv odgovor na to pitanje.
Nemačka vlada se mora zapitati, da li može da se osloni na bezbednosne garancije predsednika koji danas kaže jedno, a sutra nešto drugo. Šta ako Tramp u borbi protiv islamista u šefu Kremlja zaista vidi partnera? Novi čovek u Beloj kući razmišlja pragmatično, sledi američke interese u svetu koji se brzo menja. Nemačka i Evropljani bi trebalo da urade isto i evropske interese smeste u centar svoje politike. A to znači: više novca za odbranu.
Pokazati snagu
U svakom slučaju to zahteva još tešnju saradnju unutar EU. Bez obzira kako se odlučio predsednik Tramp, za ili protiv NATO: Nemačka i Evropa bi bili u boljoj poziciji, zahvaljujući većoj odbrambeno-političkoj snazi. Snaga – to je jezik koji i Tramp razume i poštuje. Jača Evropa bi na kraju impresionirala i Moskvu. Do sada Putin Evropljane shvata ozbiljno samo oko ekonomskih pitanja. Kad se radi o globalnim bezbednosnim pitanjima, on odmah bira broj Bele kuće.
Ako NATO želi da opstane i ostane relevantan, onda Berlin mora biti spreman da za to i plati. Isto važi i za ostale Evropljane.